Ovo je poslednji deo u nizu koji je započet sa Da li je ikada postojao čas kada nije bilo ničega?, te se nastavio sa Nešto, pa sa Ko. Primarne tačke u tim studijama su sledeće:
(1) Nikada nije postojalo Apsolutno Ništa. Da jeste, onda bi još uvek bilo Apsolutno Ništa. Ali postoji Nešto Drugo. Na primer, ti.
(2) Pošto apsolutno Ništa nikada nije postojalo, zato je uvek u svakom trenutku nešto postojalo. Ovo nešto smo nazvali Večno Nešto. Ovo Večno Nešto nema početak niti kraj, nema potrebe koje ne može sam zadovoljiti, može da stvori sve što se može stvoriti i uvek će biti superiorniji od bilo čega što stvori.
(3) Večno Nešto nije mašina, koju kontroliše ili programira sila koja je van Njega samoga. I Večno Nešto neće stvarati iz nužde, pošto Ono nema potrebe. Zato, ako Ono stvara Nešto Drugo, to mora da je zato jer je tako odlučilo. To znači da Večno Nešto poseduje volju; prema tome Ono je lično. Zato, Večno Nešto zapravo mora biti Večni Neko (ili Neki).
Nastavljajući dalje, šta možemo razaznati o Večnom Nekome, mimo onoga što je već rečeno? (Ovde je neophodno preći sa "To" na "On" ili "Ona", jer je Večno Nešto zapravo Večni Neko. Odabran je "On" ali pol nije pitanje u ovoj diskusiji.)
Pošto Večni Neko nema potrebe koje On sam ne može ispuniti, On može postojati bez potrebe za bilo kakvim okruženjem, jer je postojao i kada nije postojalo ništa drugo osim Njega. Bilo koje okruženje bilo bi van Njega, pa bi stoga trebalo da bude stvoreno. Ali sve što postoji je On sam.
Verovatno je tada taj Večni Neko uzvišen. Znači, On može postojati izvan vremena i prostora, jer nije vezan ni za jednog od njih. On večno postoji, pa je samim tim izvan vremena. I On postoji bez potrebe za okruženjem, pa je samim tim izvan prostora.
Pošto je uzvišen nad vremenom i prostorom, moguće je da je Večni Neko ono što bismo nazvali nevidljivi. Vidljivo je samo ono što zauzima prostor. Ako je nešto van prostora, kako može da se vidi? Upravo tako, Večni Neko je verovatno nevidljiv i može postojati bez potrebe za bilo kakvim telom ili oblikom.
Radi diskusije, recimo da Večni Neko odluči da stvori Nešto Drugo -- ili radije, Nekoga Drugog. Večni Neko bira da stvori Nekoga Drugog ko je u nekim pogledima kao On. Poput Njega, Neko Drugi će imati samosvest koja je neophodan aspekt za posedovanje volje. Dakle, Neko Drugi je biće koje ima svoje ja i volju.
Šta možemo utvrditi o ovom Nekome Drugom? Hoće li ovaj Neko Drugi biti van vremena? Ne, Neko Drugi neće postojati zauvek. Neko Drugi će imati početak, prema tome vezan je za vreme.
Setimo se da će sve što Večni Neko stvori biti neravnopravno s Njim s obzirom na vreme i prostor. To se ne može nikako izbeći. Tako da, čak iako bi Neko Drugi postojati zauvek u budućnosti, on bi još uvek imao svoj početak u vremenu. Zapravo, njegova vremenska linija bi spadala u [beskonačnu] vremensku liniju Večnog Nekoga.
Šta uvezi prostora? Da li će Neko Drugi biti vezan prostorom? Da. Samo Večni Neko može da egzistira bez ikakvog okruženja. Nekom Drugom će trebati okruženje da bi postojalo, ali šta? Razmišljajte o prostoru kao što ste o vremenu. Neko Drugi egzistira unutar vremenske linije Večnog Nekoga. Na isti način, Neko Drugi će egzistirati unutar "prostorne linije" Večnog Nekoga.
Večni Neko je uzvišeniji od prostora. Tako, kao što je On svuda u vremenu, tako može biti svuda u prostoru. Dakle, kada je Neko Drugi stvoren, on će postojati unutar vremena i prostora Večnog Nekoga.
Dakle, sada imamo Večnog Nekoga i Nekog Drugog, ali postoji problem. Neko drugi ne može da vidi Večnog Nekoga jer je Večni Neko uzvišeniji od prostora. On ne zauzima deo prostora.
Dakle, Neko Drugi ne može da detektuje Večnog Nekoga. Onda šta mora Večni Neko da uradi ako želi da Ga detektuje Neko Drugi? On mora da "se spusti iz uzvišenosti". Neka vrsta spuštanja granica je neophodna. Da li moguće?
Setite se, sve što se može učiniti je učinjeno preko Večnog Nekoga. On je u stanju da učini da Ga Neko Drugi može detektovati, a to je da "se spusti iz uzvišenosti". Kako?
Mi detektujemo prisustvo drugih preko gledanja, mirisa, dodira, slušanja. Ako je Večni Neko dao Nečemu Drugom sposobnost da, na primer; vidi ili čuje, onda bi se Večni Neko mogao (1) pojaviti u vidljivom obliku, (2) govoriti Nekome Drugom, ili (3) oba u isto vreme. To bi bili načini "spuštanja iz uzvišenosti", tako da bi Neko Drugi mogao da detektuje Večnog Nekoga.
Setite se, Neko Drugi je stvoren. Dakle, Neko Drugi je vezan vremenom i prostorom. Kakva god da je njegova građa (priroda), biće prepoznatljiv u vremenu i prostoru. Stoga, sve što Večni Neko treba da uradi jeste da preuzme onu građu koju je On dao Nekome Drugom. To je jedan način kako može učiniti da Ga mogu detektovati.
Ali tu je jedno pitanje: ako se Večni Neko "spusti iz uzvišenosti" kako bi bio detektovan, da li je to onda celokupan Večni Neko? Ne! Bilo bi još više toga o Njemu koje On ne bi obznanio. Iako je mogao da otkrije mnogo o Sebi, ali celog Njega -- što je On sam u Svojoj uzvišenosti -- Nešto Drugo ne bi moglo u potpunosti da spozna ili razume.
Zanimljivo je, da je gore opisani scenario upravo ono što vidimo u Bibliji. Mi smo poput Nečeg Drugog. Vezani smo za vreme i prostor. Međutim, Bog je Večni Neko. I On se spustio iz uzvišenosti u osobi Isusa Hrista. Da bi otkrio više, pogledaj ispod…
1. Boj je Večni Neko. On je oduvek postojao i zauvek će i postojati.
Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka doveka, Ti si Bog. (Psalam 90:2)
Ne znaš li? Nisi li čuo da Bog večni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruđuje? Razumu Njegovom nema mere. (Izaija 40:28)
" Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga." (Izaija 44:6)
A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni, (Jeremija 10:10)
" A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio." (Jovan 8:58)
Isus Hristos juče je i danas onaj isti i vavek. (Jevrejima 13:8)
"Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, Koji jeste, i koji beše, i koji će doći, Svedržitelj." (Otkrivenje 1:8)
" Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji." (Otkrivenje 22:13)
2. Bog je nevidljiv.
Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi. (Jovan 1:18)
Bog je duh. (Jovan 4:24)
A Caru večnom, Neraspadljivom, koji se ne vidi, jedinom premudrom Bogu čast i slava va vek veka. Amin. (1.Timotejeva 1:17)
Blaženi i jedini Silni Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, Koji sam ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, kog niko od ljudi nije video, niti može videti, (1.Timotejeva 6:15-16)
3. Bog je sveprisutan, a ipak je i dalje različit od nas.
Kuda bih otišao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao? Da izađem na nebo, Ti si onde. Da siđem u pakao, onde si. (Psalam 139:7-9)
" Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, Niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve. I učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred određena vremena i međe njihovog življenja: Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;" (Dela ap. 17:24-27)
4. Sve što je moguće učiniti, Bog može učiniti.
" Ima li šta teško Gospodu?" (Postanak 18:14)
Bog je naš na nebesima, tvori sve što hoće. (Psalam 115:3)
" jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja, Koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji i učiniću sve što mi je volja." (Izaija 46:9-10)
" Bogu je sve moguće." (Matej 19:26)
" Jer u Boga sve je moguće što kaže." (Luka 1:37)
5. Moguće je da se Bog "spusti iz uzvišenosti". On može da se otkrije uzimanjem ljudskog obličja.
U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. ... I reč postade telo i useli se u nas (Jovan 1:1; 1:14)
Šta beše ispočetka, šta čusmo, šta videsmo očima svojim, šta razmotrismo i ruke naše opipaše, o reči života: I život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca, i javi se nama; (1.Jovanova 1:1-2)
Koji [Isus Hrist] je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen pre svake tvari. Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza Nj i za Nj sazda. (Kološanima 1:15-16)
Koji [Isus Hrist] budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog [Božijeg], (Jevrejima 1:3)
Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove. (Filipljanima 2:5-8)
6. Kada se Bog "snizi iz uzvišenosti", to onda nije ceo On, a ipak je još uvek On.
"jer je Otac moj veći od mene." (Jovan 14:28)
"Ja i Otac jedno smo." (Jovan 10:30)
"Koji vide mene, vide Oca;" (Jovan 14:9)
Da li želite da upoznate ovoga Boga? Ako je tako, otkrijte kako…
► | Kako upoznati Boga… |
► | Imam pitanje ili komentar… |