Judaizam i hrišćanstvo

I judaizam i hrišćanstvo veruju u Mesiju. Zašto mnogi Jevreji ne smatraju da je Isus taj Mesija?

Da li ste se ikad zapitali zašto judaizam nije prigrlio Isusa kao Mesiju? Svakako će „Jevreji za Isusa“ reći da mnogi Jevreji veruju u Isusa, i to je tačno. Ali u globalu, zašto je judaizam odlučio da Isus nije njihov Mesija?

Ukratko, Isus se nije uklapao u onu sliku o Mesiji koju su oni izgradili. U stvari, većina onoga što je Isus uradio je bilo suprotno njihovoj zamisli Mesije.

Na primer, u Isusovo vreme, jevrejske verske vođe strogo su se držale starozavetnih zakona protiv rada u subotu. Isus je, međutim, lečio ljude u subotu, baš kao i bilo koji drugi dan. Jevreji su bili uvređeni zbog toga i ovako su rasuđivali: da je Isus zaista bio Mesija, On se ne bi protivio tim verskim zakonima, za koje su verovali da ih je Bog postavio. Evo jednog takvog incidenta. Isus je video čoveka koji je bio hrom od rođenja (invalid 38 godina):

" Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi. I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hođaše. A taj dan beše subota.Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi. A on im odgovori: Koji me isceli on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi. A oni ga zapitaše: Ko je taj čovek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi? A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu. A potom ga nađe Isus u crkvi i reče mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore. A čovek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli. I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da Ga ubiju, jer činjaše to u subotu."¹

Naravno, jevrejske vođe su imale više problema sa samim Isusom, nego samo sa Njegovim isceljenjem u subotu. Imali su stav: ako bi Isus bio Mesija, onda bi trebao da razmišlja i da se ponaša više poput njih samih. Međutim, umesto da je Isus osudio lopove i prostitutke, On se družio sa njima. Umesto da je javno dao čast verskim vođama i njihovim zakonima, Isus je oštro govorio protiv njihovog licemerja. Još gore, Isus im je otvoreno rekao da je došao da im da život večni i da će, ako ne veruju u Njega, umreti u svojim gresima. Težak način da se stejne njihovo odobravanje. Pa kakvi su bili njihovi pogledi u vezi Mesije? Uglavnom su Jevreji tada, kao i danas, s radošću iščekivali političkog Spasitelja, Kralja, koji će zauvek vladati Izraelom.

Starozavetni spisi sadrže mnoštvo proročanstava o ovom Mesiji koji će doći kao pobedonosni Kralj i uspostaviti Svoje carstvo u kojem će vladati. To se još nije dogodilo, ali hoće kada se Isus vrati. Pored ovog prikazivanja Mesije kao kralja, stotine drugih starozavetnih proročanstava jasno upućuju na Mesiju kao Spasitelja od greha. To jeste ono što je Isus učinio. Mnogi Jevreji su to prihvatili, a mnogi odbacivali.

Kada je Isus Hrist došao, Njegov život se u potpunosti podudarao sa preko 300 specifičnih proročanstava u Starom zavetu. Prorok Mihej je predvideo da će se Mesija roditi u Vitlejemu. Izaija je prorekao Njegovo čudesno rođenje, da će devica začeti. Prorok Zaharija je predvideo Njegov ulazak u Jerusalim na magarcu kao i izdaju za 30 srebrnika od strane jednog od Njegovih sledbenika. Izaija je opisao: „ Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu,...“² Prorok i kralj David je prorokovao da će Mesiji biti probodene ruke i noge i vojnici će bacati žreb za Njegovu odeću.

Isus je savršeno ispunio svih 300 starozavetnih proroštava! Šanse da bilo koja druga osoba ispuni čak 8 od tih predviđanja su 1 na prema 100 000 000 000 000 000.³

Ipak, iako su ova proročanstva zapisana i sva su ispunjena u Isusu, fokus mnogih Jevreje je bio na iščekivanju političkog Mesije, koji bi ih konačno i trajno oslobodio sukoba sa drugim narodima. U Isusovo vreme Jevreji su bili pod dominacijom Rimljana. Zato su se mnogi Jevreji nadali da Isus jeste onaj Mesija koji će ih osloboditi rimske vladavine.

Kao odgovor na ovu nadu, ogromna gomila je priredila pravu paradu za Isusa kada je ulazio u Jerusalim. Položili su palmine grane na put kojim je Isus jašući na magarca ulazio u Jerusalim (što je takođe prorečeno u vezi Mesije). I vikali su: „ Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! “. Čak su Ga i Njegovi učenici s oduševljenjem pitali: „ Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo? “ Svi su se nadali da će Isus osloboditi Jevreje od tlačenja Rimljana. Ali to nije ono zbog čega je Isus došao. On je zato došao da ispuni ono što je Izaija prorokovao o Mesiji:

" Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo. A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas."⁴

Isus je došao da plati pojedinačne grehe svake osobe, tako da bi im moglo biti oprošteno ... uključujući i Jevreje. Ali oni nisu želeli Mesiju koji će da plati za njihove grehe. Oni su želeli Mesiju koji će doći da vlada nad narodima, što će Isus, takođe, jednog dana i učiniti.

Baš kao što su nad Jevrejima vladali Rimljani, i danas je Izrael izložen tenziji i pritisku od strane drugih naroda. Prema Bibliji, Jerusalim će i nadalje biti centralno mesto političkih previranja, sve dok se Isus ne vrati ponovo. A kada Isus dođe po drugi put, onda neće doći ponizno da plati za naše grehe, jer je to već učinio. Onda će doći da ispuni ostatak starozavetnih proročanstava o Mesiji .... kao Kralju, Pobedniku i Sudiji.

U Jovanovom evanđelju, prvom poglavlju, ovo čitamo o Isusu:

" Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna. K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše. A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,"⁵

Evo članka koji objašnjava zašto je opravdano verovati u Isusa: Mnogo više od slepe vere.

Napomene: (1) Jovan 5:8-16 (2) Izaija 61:1-3 (3) Peter Stoner, citat od Josh McDowell, Novi dokazi koji zahtevaju presudu, Nelson, Nashville, 1999. (4) Izaija 53: 3-6 (5) Jovan 1:10-12