TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Pol E. Litl (Paul E. Little)
Nemoguće je sa sigurnošću znati da li Bog postoji i kakav je ukoliko On ne preuzme inicijativu i objavi nam se.
Moramo osmotriti horizont prošlosti kako bismo videli da li postoji bilo kakav nagoveštaj Božijeg otkrivenja. Postoji, i to vrlo jasan. U jednom zabačenom selu Palestine, pre više od 2000 godina, u štali se rodilo jedno Dete. Danas, čitav svet još uvek slavi Isusovo rođenje, i to s razlogom, jer Njegov život je promenio tok istorije.
Rečeno nam je da Ga je „običan narod rado slušao“. I On "ih je učio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi učitelji zakona.“1
Ipak, ubrzo je postalo očigledno da On daje šokantne i iznenađujuće izjave o Sebi. Počeo je Sebe da poistovećuje sa nekim ko je mnogo veći od jednog izuzetnog učitelja ili proroka. Jasno je tvrdio da je On Božanstvo. Učinio je da Njegov identitet postane ključna tačka Njegovog učenja.
Pitanje od suštinskog značaja koje je postavljao Svojim sledbenicima bilo je: „Šta vi kažete ko sam ja?“ Kada je Petar odgovorio i rekao: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“2, Isus nije bio šokiran, niti je prekorio Petra. Naprotiv, pohvalio ga je!
Njegov zahtev je bio jasan, a njegovi slušaoci su shvatili težinu njegovih reči. Rečeno nam je: „Zbog toga su Judeji još više želeli da ga ubiju jer je ne samo prekršio subotu nego je i Boga nazvao svojim Ocem, izjednačujući sebe sa Bogom.»
Isus je često upućivao na izraz "Moj Otac," a Njegovi slušaoci su shvatili težinu Njegovih reči. Rečeno nam je: „Zbog toga su Judeji još više želeli da ga ubiju jer je ne samo prekršio subotu nego je i Boga nazvao svojim Ocem, izjednačujući sebe sa Bogom."3 Jednom drugom prilikom rekao je: „Ja i moj Otac smo jedno.“ Religijske vođe su istog trenutka želeli da Ga kamenuju. On ih je pitao zbog kojeg dobrog dela žele da Ga ubiju. Oni su odgovorili: „Ne kamenujemo te za dobro delo, nego za hulu i zato što se ti, čovek, izdaješ za Boga“.4
Isus je bez sumnje tvrdio da poseduje moći koje jedino Bog poseduje. Jednom je rekao oduzetom čoveku: "Sinko, opraštaju ti se gresi." Ovo je smesta izazvalo reakciju među religioznim vođama: „Šta to ovaj govori? Huli! Ko, osim jedinoga Boga, može da oprašta grehe?“ Zato im je Isus rekao: " Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?"
Isus je nastavio: " Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma." I čovek je momentalno izlečen na svačije čuđenje.
Isus je takođe davao izjave poput ove: " ja dođoh da imaju život i izobilje."5 I "Ja sam svetlo sveta,"6 I mnogo puta je rekao da će svakome koji veruje u Njega dati večni život." i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život."7 " I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti,"8
U kritičnom trenutku kada je Isusov život bio doveden u pitanje zbog tvrdnji poput ovih, prvosveštenik Mu je uputio direktno pitanje: „Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?“
„Ja sam“, odgovori Isus. „I videćete Sina čovečijega kako sedi Silnome zdesna i dolazi sa nebeskim oblacima.“
Na to prvosveštenik razdera svoju košulju i reče: „Šta nam još trebaju svedoci!“ „Čuli ste hulu!“.9
Njegova veza sa Bogom je bila toliko bliska da je On jednako gledao na stav neke osobe prema Njemu kao na stav te osobe prema Bogu. Stoga, poznavati Njega značilo je poznavati Boga.10 Gledati Njega značilo je gledati Boga.11 Verovati u Njega značilo je verovati u Boga.12 Primiti Njega značilo je primiti Boga.13 Mrzeti Njega značilo je mrzeti Boga.14 I ukazivati čast Njemu značilo je ukazivati čast Bogu.15
Pitanje glasi, da li je On govorio istinu?
Možda je Isus lagao kada je rekao da je Bog. Verovatno je znao da nije Bog, ali je namerno zavaravao slušaoce da bi dao autoritet Svojim učenjima. Ali postoji problem sa ovim rasuđivanjem. Čak će i oni, koji odriču Njegovo božanstvo, reći da misle da je Isus bio veliki moralni učitelj. Onda oni ne shvataju da Isus teško da je mogao biti veliki moralan učitelj ako je, na krucijalnoj stvari u Svojim učenjima -- Njegovom identitetu -- bio namerni lažov.
Druga mogućnost je da je Isus bio iskren, ali da je bio samoobmanut. Danas postoji i naziv za osobu koja misli da je Bog. Taj naziv je umno poremećen. Ali dok posmatramo Hristov život, ne nalazimo niti jedan dokaz abnormalnosti i neuravnoteženosti koje pronalazimo u jednoj poremećenoj osobi. Umesto toga, nalazimo najveću staloženost nekoga pod pritiskom.
Treća alternativa je su Njegovi ushićeni sledbenici, u trećem i četvrtom veku, stavili reči u Njegova usta za koje bi i On sam bio šokiran da ih je čuo. Da se vratio, istog trenutka bi te reči odbacio.
Međutim, ova teorija je pobijena otkrićima moderne arheologije koja potvrđuju da su četiri Hristove biografije pisane dok su Hristovi savremenici, koji su Ga videli, čuli i sledili, još uvek bili živi. Ovi izveštaji evanđelja sadrže specifične činjenice i opise koji su potvrđeni od strane onih koji su bili očevici Isusa.
Pokojni Dr Vilijam F. Olbrajt (Dr. William F. Albright), svetski poznat arheolog sa univerziteta Džon Hopkins (John’s Hopkins University), rekao je da ne postoji nijedan razlog zašto bismo poverovali da je ijedno od Evanđelja napisano posle 70 g.n.e. Rano pisanje Evanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu je razlog zašto su oni tako cirkulisali i imali uticaja.
Isus nije bio lažov ili umobolan ili fikcija koja nema bilo kakve veze sa istorijskom realnošću. Jedina preostala alternativa je, da je Isus bio svesno iskren kada je rekao da je On Bog.
Bilo ko može da iznosi tvrdnje. Postojali su i drugi koji su tvrdili za sebe da su Bog. Ja mogu da tvrdim da sam Bog, i vi biste mogli da tvrdite da ste Bog, ali pitanje na koje svi mi moramo da damo odgovor je: „Kakvu vrstu akreditiva možemo izneti koja će podržati našu tvrdnju?“ U mom slučaju ne bi vam bilo potrebno ni pet minuta da osporite moju tvrdnju. Verovatno ne bi bilo potrebno mnogo više vremena ni da se vaša pobije.
Ali kada je u pitanju Isus Nazarećanin, stvar nije tako jednostavna. On je imao akreditiv koji podržava Njegovu tvrdnju. On je rekao: „Sve ako meni i ne verujete, verujte delima da uvidite i spoznate da je Otac u meni i da sam ja u Ocu“.16
Prvo, Njegov moralni karakter se poklapao sa Njegovim tvrdnjama.
Njegov život je bio tako visoke klase da je mogao da postavi izazov Svojim neprijateljima u vidu pitanja:„Koji od vas može da mi dokaže greh?“.17 Naišao je na tišinu, iako se obratio ljudima koji bi jako voleli da istaknu neku manu u Njegovom karakteru.
Čitamo o Isusovom iskušenju preko Sotone, ali nikada nismo čuli o nekom Njegovom priznanju greha. Nikada nije tražio oproštenje, iako je Svojim sledbenicima govorio da to čine.
Ovaj nedostatak bilo kakve moralne mane sa Isusove strane je zapanjujuć s obzirom na činjenicu da je potpuno suprotna iskustvu svetih i mističara svih vremena. Što se više muškarci i žene približavaju Bogu, to su više preplavljeni svojim ličnim neuspesima, iskvarenošću, i nedostacima. Što je neko bliži blještavoj svetlosti, to više shvata kolika je njegova potreba za kupanjem.
Takođe je upečatljivo da su Jovan, Pavle i Petar, koji su od najranijeg detinjstva poučavani da veruju u sveobuhvatnost greha, govorili o Hristovoj bezgrešnosti: „On greha ne učini i prevara se ne nađe u njegovim ustima“.18
Čak je i Pilat, koji je osudio Isusa na smrt, pitao: „Kakvo je zlo učinio?“ Nakon što je saslušao gomilu ljudi, Pilat je zaključio: " Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti." Ali, gomila je neumoljivo tražila Isusovo raspeće (za bogohuljenje tvrdeći da je Bog). A rimski centurion koji je bio svedok Hristove smrti rekao je: „Ovaj je zaista bio Sin Božiji“.19
Isus je stalno pokazivao Svoju silu i saosećanje. Učinio je da hromi hodaju, slepi gledaju i iscelio je one koji su bili bolesni.
Na primer, čoveka slepog od rođenja, kojeg su svi znali kao dobro poznatog prosjaka koji je prosio izvan hrama. Nakon što ga je Isus iscelio, religijske vođe su ga ispitivali o Isusu. Čovek im je odgovorio: "Jedno znam. Bio sam slep, a sad vidim!" On nije mogao razumeti kako ove religijske vođe nisu prepoznali da je ovaj Iscelitelj zapravo Sin Božiji. " Otkako je sveta nije čuveno da ko otvori oči rođenom slepcu."20 Za njega je dokaz bio očigledan.
Hrist je pokazao moć nad silama prirode On je utišao pobesnelu oluju vetra i talasa na Galilejskom moru. Oni u čamcu su puni strahopoštovanja pitali: „Ko je ovaj da mu se i vetar i more pokoravaju?“.21 On je vodu pretvorio u vino, nahranio 5000 ljudi sa pet vekni hleba i dve ribe, ožalošćenoj udovici vratio njenog sina vaskrsnuvši ga iz mrtvih.
Lazar, Isusov prijatelj je umro i bio je sahranjen u grobu već četiri dana. Ipak, Isus je rekao: "Lazare, izađi!" i pred mnogim svedocima ga je na dramatičan način vaskrsao iz mrtvih. Jako je važno to što Njegovi neprijatelji nisu poricali ovo čudo. Umesto toga, pokušali su da Ga ubiju. „Ako ga pustimo da tako čini“, rekli su, „svi će poverovati u njega“.22
Isusov vrhovni dokaz božanstva je Njegovo vaskrsenje iz mrtvih. Pet puta tokom Svog života Isus je predskazivao Svoju smrt, način na koji će biti ubijen i da će tri dana kasnije vaskrsnuti iz mrtvih.
Ovo je sigurno bio veliki test. To je bila izjava koja se lako mogla proveriti. To se ili dogodilo ili nije. To bi ili potvrdilo Njegov navedeni identitet ili pak uništilo. I za vas i za mene, Isusovo vaskrsenje iz mrtvih bi potvrdilo ili učinilo smešnim izjave poput ove: " Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me."23 " Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života."24 A za one koji veruju u Njega: " I ja ću im dati život večni, ..."25
Sopstvenim rečima, On je ponudio ovaj dokaz: " Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan."26
Ako je Hrist vaskrsao, onda sve što nam nudi On može ispuniti. To znači da On zaista može oprostiti grehe, dati nam večni život i voditi nas kroz ovaj život. Pošto je Bog, onda mi sada znamo kako Bog izgleda, te možemo odgovoriti na Njegov poziv da upoznamo Njega i Njegovu ljubav za nas na ličan način.
Sa druge strane, ako Hrist nije vaskrsao iz mrtvih, onda hrišćanstvo nema objektivnu valjanost niti realnost. Sve je laž. Isus je bio samo čovek koji je umro. Onda su mučenici koji su pevajući išli prema lavovima, i današnji misionari koji su dali svoje živote noseći poruku drugima, jadne, obmanute budale.
Pogledajmo dokazni materjal za Isusovo vaskrsenje.
S obzirom na sva čuda koja je učinio, Isus je lako mogao da izbegne krst, ali On je izabrao da to ne uradi.
Pre nego što je uhapšen, Isus je rekao: " Ja dušu svoju polažem da je opet uzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem...i vlast imam uzeti je opet."27
Tokom hapšenja, Isusov prijatelj Petar je pokušao da Ga odbrani. Ali mu je Isus rekao: " Vrati nož svoj na mesto njegovo; ... Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona anđela?"28 On je posedovao tu vrstu moći na nebu i zemlji. Isus je voljno otišao u Svoju smrt.
Isusova smrt je nastupila usled javnog pogubljenja na krstu, što je bila uobičajena tortura i smrt, koju je primenjivala rimska vlast tokom mnogih vekova. Vlasti su rekle da je umro zbog hule (tvrdeći da je Bog). Isus je rekao da time platio naše grehe.
Isusa su šibali sa višestrukim bičem koji je na krajevima imao delove metala ili kostiju. Kruna od trnja, koju su Mu stavili na glavu radi ismevanja, je bila nabijena u Njegovu lobanju. Prisilili su Ga da hoda do brda za izvršenje smrtne kazne koja je bila izvan Jerusalima. Stavili su Ga na drveni krst i prikucali na njega Njegove zglobove i stopala. Tamo je visio, sve dok vremenom nije umro sporo se gušeći. Kopljem su mu proboli rebra kako bi potvrdili Njegovu smrt.
Isusovo telo je zatim bilo skinuto sa krsta, umotano u platno slično kao kod mumije, prekriveno sa lepljivo-mokrim začinima. Njegovo telo je smešteno u grobnicu isklesanu u čvrstoj steni, a veliki zaobljeni kamen je bio radi bezbednosti otkotrljan na ulaz grobnice.
Uprkos svemu ovome, tri dana kasnije gromada koja je ranije zatvarala grobnicu, pronađena je na obronku, nešto dalje od grobnice. Telo je nestalo. Ostala su samo pogrebna platna, ali prazna.
Važno je naznačiti da su se Isusovi kritičari i sledbenici složili da je grob bio prazan i da je telo nedostajalo.
Objašnjenje koje je najranije počelo da se širi bilo je da su učenici ukrali telo dok su stražari spavali. To baš i nema smisla. Jer je to bila jedna cela garda dobro istreniranih rimskih vojnika a spavanje na dužnosti se kažnjavalo smrću.
Dalje, svaki pojedini učenik je bio mučen do smrti (pojedinačno i na različitim geografskim lokacijama) pošto su javno govorili da je Isus živ, podignut iz mrtvih.
Muškarci i žene će umreti radi nečega u šta veruju da je istina, iako to zapravo može biti laž. Međutim, oni neće umreti radi nečega za šta znaju da je laž. Ako će čovek ikada izgovoriti istinu, to će onda biti na samrtnoj postelji.
Možda je vlast bila odnela telo? Ovo je takođe vrlo malo moguće. Oni su razapeli Isusa da bi zaustavili ljude da veruju u Njega. Da su imali Hristovo telo, mogli su sa njim paradirati ulicama Jerusalima. Tako bi jednim mahom mogli uspešno ugušili hrišćanstvo u povoju. Pošto to nisu učinili, to rečito svedoči činjenici da nisu imali telo.
Druga teorija je bila da su žene (one su prve videle prazan grob), izvan sebe i preplavljene tugom, promašile put kroz jutarnju maglu i otišle do pogrešne grobnice. U svom bolu one su zamislile da je Hirst vaskrsao pošto je grobnica bila prazna. Ova teorija, međutim, pada pred onom istom činjenicom koja je uništila i prethodnu. Ali, ako su žene otišle pred pogrešnu grobnicu, zašto onda prvosveštenici i ostali protivnici vere nisu otišli do prave grobnice i iz nje izvukli telo.
Još jedna druga mogućnost je nešto što neki nazivaju "teorija nesvesti." Prema ovoj teoriji, Hrist zapravo nije umro. On je greškom proglašen mrtvim, ali se zapravo onesvestio od iscrpljenosti, bola i gubitka krvi. Kada su ga položili u hladnu grobnicu, tamo je došao svesti. (Onaj ko podržava ovu teoriju bi morao da previdi činjenicu da su Mu stavili koplje u bok da bi medicinski potvrdili Njegovu smrt.)
Ali hajdemo na trenutak da pretpostavimo da je Hrist bio živ sahranjen u nesvesti. Da li je moguće verovati da bi preživeo tri dana u vlažnoj grobnici bez hrane ili vode ili bilo kakve nege? Da li bi imao snage da se izvuče iz posmrtne odeće, odgurne težak kamen sa ulaza u grobnicu, savlada rimske stražare, i prepešači nekoliko kilometara na stopalima koja su bila probodena klinovima? To zaista nema baš puno smisla.
Međutim, upravo je prazan grob uverio Isusove sledbenike da je On božanstvo.
Sam prazan grob ih nije uverio da je Isus zapravo ustao iz mrtvih, da je živ i da je Bog. Ono što ih je uverilo jeste da se lično Isus mnogo puta pojavio pred njima u telu, jeo je i hodao sa njima. Različite lokacije, različito vreme, raznim ljudima. Luka, jedan od pisaca evanđelja, kaže o Isusu: " po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem"29
Pisanje o halucinaciji se prosto ne uklapa. Jedan od razloga je različitost lokacija, vremena, ljudi. Takođe, da bi se pojavila halucinacija, osoba mora tako intenzivno da želi da veruje, da onda projektuje to nešto čega zapravo nema.
Na primer, majka koja je izgubila sina se seća da joj se sin svaki dan vraćao kući iz škole u 3:30. Zato svako poslepodne sedi kod vrata i čeka, ne bi li ga videla i razgovarala sa njim. Ona je izgubila vezu sa realnošću.
Neko može da pomisli da se upravo to desilo učenicima uvezi Isusovog vaskrsenja. Međutim, baš suprotno. Oni su protivno svojoj volji bili presvedočeni da je Isus ustao iz mrtvih.
Sva četiri evanđelja daju izveštaj da je Isus ponovo bio fizički živ. Jednom prilikom, kada se Isus pridružio učenicima, Toma nije bio prisutan. Kada su mu ispričali, on jednostavno nije verovao. Izričito je rekao: " Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati."
Nedelju dana kasnije, Isus je ponovo došao ali je sada i Toma bio prisutan. Isusmu je rekao: " Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran." A Toma Mu odgovori: " Gospod moj i Bog moj!"
Isus mu je rekao: " Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše."30
Hrist daje svrhu i usmerenje u životu. "Ja sam svetlo sveta," kaže. " Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života."31
Mnogi su u tami uvezi svrhe života generalno, ali i uvezi svog sopstvenog života.Pipaju po sobi tražeći prekidač za svetlo. Svako ko je ikada bio u mračnoj, nepoznatoj sobi zna taj osećaj nesigurnosti. Međutim, kada se upale svetla onda se javlja osećaj sigurnosti. I to se isto dešava kada neko iskorači iz tame u svetlo života u Hristu.
Pokojni Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung) je rekao: „Glavna neuroza našeg vremena je praznina.“ Mi mislimo da će iskustva, međuljudski odnosi, novac, uspeh, slava obezbediti sreću koju tražimo. Ali tamo uvek ostane neka pukotina. Oni ne zadovoljavaju u potpunosti. Stvoreni smo za Boga i da jedino u Njemu nađemo ispunjenje.
Isus je rekao: " Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti."32
Upravo sad možete započeti bliski odnos sa Njim. Možete lično upoznavati Boga u ovom životu na zemlji, ali i nakon smrt u celoj večnosti. Evo Božijeg obećanja za nas: " Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni."33
Tamo na krstu, Isus je uzeo sav naš greh na Sebe. On je izabrao da primi na Sebe kaznu za naše grehe, tako da oni više ne budu barijera između nas i Njega. Pošto je u celosti platio za vaš greh, On vam nudi potpuno oproštenje i zajedništvo sa Njim.
Isus je rekao: " Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom."34
Upravo sada možete pozvati Isusa Hrista u svoj život. Reči nisu bitne. Važno je da Mu odgovorite u svetlu onoga što je učinio za vas i onoga što vam nudi sada. Možete Mu reći nešto poput ovoga: " Isuse, ja verujem u Tebe.
Hvala Ti što si umro na krstu za moje grehe. Molim Te da mi oprostiš i da već sada uđeš u moj život. Želim da Te poznajem i sledim. Hvala Ti što si došao u moj život i što mi pružaš zajedništvo sa Tobom. Hvala Ti.“
Ako ste pozvali Isusa u svoj život, želeli bismo vam pomoći da rastete u poznanju Njega. Ako vam možemo na bilo koji način pomoći, slobodno kliknite na jedan od dole postavljenih linkova.
| ► | Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)… |
| ► | Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
Prilagođeno iz knjige Znaj zašto veruješ koju je napisao Pol E. Litl, izdato od strane Viktor Buks (Victor Books), autorsko pravo (c) 1988. SP Publications, Inc., Wheaton, IL 60187. Upotrebljeno uz dozvolu.
Napomena: (1) Evanđelje po Mateju 7:29 (2) Evanđelje po Mateju 16:15-16 (3) Evanđelje po Jovanu 5:18 (4) Evanđelje po Jovanu 10:33 (5) Evanđelje po Jovanu 10:10 (6) Evanđelje po Jovanu 8:12 (7) Evanđelje po Jovanu 5:24 (8) Evanđelje po Jovanu 10:28 (9) Evanđelje po Marku 14:61-64 (10) Evanđelje po Jovanu 8:19; 14:7 (11) 12:45; 14:9 (12) 12:44; 14:1 (13) ) Evanđelje po Marku 9:37 (14) Evanđelje po Jovanu 15:23 (15) Evanđelje po Jovanu 5:23 (16) Evanđelje po Jovanu 10:38 (17) Evanđelje po Jovanu 8:46 (18) 1.Petrova 2:22 (19) Evanđelje po Mateju 27:54 (20) Evanđelje po Jovanu 9:25, 32 (21) Evanđelje po Marku 4:41 (22) Evanđelje po Jovanu 11:48 (23) Evanđelje po Jovanu 14:6 (24) Evanđelje po Jovanu 8:12 (25) Evanđelje po Jovanu 10:28 (26) Evanđelje po Marku 9:31 (27) Evanđelje po Jovanu 10:17-18 (28) Evanđelje po Mateju 26:52,53 (29) Dela apostolska 1:3 (30) Evanđelje po Jovanu 20:24-29 (31) Evanđelje po Jovanu 8:12 (32) Evanđelje po Jovanu 6:35 (33) Evanđelje po Jovanu 3:16 (34) Otkrivenje 3:20
