TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Ono što sledi će vam dati kratak pregled života Isusa Hrista. Reč je o odlomcima koji su direktno iz Evanđelja po Jovanu, koje se nalazi u Bibliji. Nisu dodati nikakvi komentari. Ovi odeljci će vam omogućiti da tačno i brzo pročitate o Isusovom životu, smrti i vaskrsenju ...i o tome zašto je Njegov život značajan za vas.
Bio je jedan jevrejski verski vođa i farisej po imenu Nikodim. Jedne noći je došao do Isusa da razgovara sa Njim. "Ravi," rekao je, "znamo da si Ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja Ti činiš ako nije Bog s Njim."
Odgovori mu Isus: " Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije."
"Šta misliš pod tim?" uzviknuo je Nikodim. " Kako čovek može da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi?”
Isus odgovori: " Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u Božje kraljevstvo. Što je rođeno od tela, telo je, a što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što sam ti rekao: ‘Morate da se rodite odozgo.’ Vetar duva gde hoće i čuješ njegov šum, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Takav je svako ko je rođen od Duha.”
Tada Ga Nikodim upita: „Kako to može biti?”
Isus mu odgovori: „Ti si učitelj u Izraelu, a to ne znaš? Niko nije uzašao na nebo osim Onoga koji je sišao s neba, Sina čovečijeg koji je na nebu. Da niko ko veruje u Njega ne pogine, već da ima večni život."
Jer Bog je toliko voleo svet da je dao Svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u Njega ne bude uništen, nego da ima večni život. Jer Bog nije poslao Svog Sina u svet da On osudi svet, nego da se svet spase kroz Njega. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer nije verovao u ime jedinorođenog Sina Božijeg.
Upočetku je bila Reč [Isus],
i Reč je bila sa Bogom,
i Bog je bio Reč.
Ona je bila u početku sa Bogom.
Sve je kroz Nju postalo,
i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.
U Njoj je bio život
i Život je bio svetlost ljudima.
I Svetlost sija u tami
i tama je nije nadjačala.
On je došao upravo u onaj svet koji je stvorio, ali Ga svet nije prepoznao. Došao je Svojima, ali su Ga čak i oni odbacili. Ali svima koji su verovali u Njega i prihvatili Ga, dao je pravo da postanu deca Božija. Oni su nanovo rođeni-- ne sa fizičkim rođenjem koje je rezultat ljudske strasti ili plana, već rođenjem koje dolazi od Boga.
I Reč je postala telo i prebivala u nama i gledali smo Njenu slavu, slavu kao Jedinorođenog od Oca, punu blagodati i istine.
Na tremovima su ležale gomile bolesnih ljudi -- slepih, hromih ili paralizovanih. Tamo je bio i jedan čovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i osam godina. Videvši ga kako leži, a znajući da je već dugo bolestan, Isus mu reče: „Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj.”
I čovek je odmah ozdravio, uzeo svoja nosila i hodao. A tog dana bila je Subota. Zato su Judejci govorili čoveku koji je bio izlečen: „Subota je, i nije ti dozvoljeno da nosiš nosila.”
A on im je odgovorio: „Onaj koji me je izlečio rekao mi je: ‘Uzmi svoja nosila i hodaj.’”
Tada su ga upitali: „Ko je taj čovek koji ti je rekao: ‘Uzmi ih i hodaj?’” I čovek je ... rekao Ju-dejcima da je Isus taj koji ga je izlečio.
I zbog toga su Judejci progonili Isusa, i tražili da Ga ubiju, jer je tako nešto činio u Subotu. A Isus im je rekao: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i Ja.” Zato su Judejci još više tražili priliku da Ga ubiju, jer ne samo da je po njima kršio Subotu nego je i Boga nazivao Svojim Ocem, izjednačavajući se s Bogom.
Podigavši oči, Isus je video kako silan narod dolazi k Njemu, pa je upitao Filipa: „Gde da kupimo hleb da ovi jedu?” To je rekao da bi ga iskušao, jer je znao šta će učiniti.
Filip Mu je odgovorio: „Kad bismo kupili hleba za dvesta denara, ne bi bilo dovoljno da svako dobije po malo.” A jedan od Njegovih učenika, Andrej, brat Simona Petra, rekao Mu je: „Ovde je dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve male ribe. Ali šta je to za toliki narod?”
Isus je tada rekao: „Neka posedaju.” A bilo je mnogo trave na tom mestu. I ljudi su posedali, a među njima je bilo oko pet hiljada muškaraca. Zatim je Isus uzeo hlebove i zahvalio Bogu i razdelio ih onima koji su posedali. Tako je razdelio i ribe, koliko god su hteli.
Kad su se nasitili, rekao je Svojim učenicima: „Sakupite ostatke, da ništa ne propadne.” Sakupili su ih i napunili su dvanaest korpi ostataka od pet ječmenih hlebova, što je preteklo onima koji su jeli.
Isus im je odgovorio: „Zaista, zaista, kažem vam, vi Me ne tražite zato što ste videli čuda, nego zato što ste jeli onaj hleb i nasitili se. Nemojte raditi za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život, koju će vam dati Sin čovečiji, jer je Njega Otac, Bog, za to ovlastio.”
Tada su Ga upitali: „Šta treba da radimo da bismo činili dela Božja?”
A Isus im odgovori: " Ovo je delo Božije da verujete Onog koga On posla. Ja sam hleb života: koji Meni dolazi neće ogladneti, i koji Mene veruje neće nikad ožedneti. Jer je volja Mog Oca da svako ko vidi Sina i veruje u Njega ima večni život, i Ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.”
Poslednjeg i najvažnijeg dana praznika, Isus je ustao i povikao: „Ako je neko žedan, neka dođe k Meni i pije! Ko bude verovao u Mene, kao što je rečeno u Pismu, iz njegovog tela poteći će reke žive vode.” (A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u Njega. Tada, naime, Duh još nije bio dat, jer Isus još nije bio proslavljen.)
Kad su neki iz naroda čuli te reči, govorili su: „Ovo je zaista Prorok.” Drugi su govorili: „To je Hristos.”
"Zaista, zaista, kažem vam, ko u ovčiji tor ne ulazi na vrata, nego preskače na nekom drugom mestu, taj je lopov i pljačkaš. A onaj ko ulazi na vrata pastir je ovcama."
Oni koji su čuli ovu ilstraciju nisu razumeli šta je Isus mislio kada je ovo rekao, zato da im je On razjasnio:
" Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaže svoj život za ovce. Najamnik, koji nije pastir i nije vlasnik ovaca, vidi vuka kako dolazi, pa ostavlja ovce i beži, a vuk ih grabi i rasteruje. On beži jer je najamnik i nije mu stalo do ovaca. Ja sam dobri pastir i poznajem Svoje ovce i Moje ovce poznaju Mene, kao što Otac poznaje Mene i Ja poznajem Oca. I Svoj život polažem za ovce."
"Zato me Otac i voli, jer Ja polažem Svoj život da bih ga opet primio. Niko mi ga ne oduzima, nego ga Ja sam od sebe polažem. Imam vlast da ga položim i imam vlast da ga opet primim."
" Ali ako ih činim, ako i ne verujete Meni, verujte delima, da spoznate i da znate da je Otac u Meni i Ja u Njemu.”
Jedan čovek koji se zvao Lazar bio je bolestan. Bio je iz Betanije, iz sela Marije i njene sestre Marte. Zato su njegove sestre poručile Isusu: „Gospode, onaj koga voliš je bolestan.” Kad je Isus to čuo,...iako je voleo Martu, Mariju i Lazara, ostao je još dva dana u mestu u kom je bio.
Zatim je rekao učenicima: „Pođimo opet u Judeju.” A učenici su Ga upitali: „Učitelju, Judejci su nedavno hteli da Te kamenuju. Zar opet ideš tamo?”
Isus im odgovori...: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali idem da ga probudim.”
Na to su Mu učenici rekli: „Gospode, ako spava, ustaće.” Ali Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da govori o spavanju, o snu. Tada im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro... Ali pođimo k njemu.”
Kad je Isus stigao u Betaniju, rekli su Mu da je Lazar već četiri dana u grobu. Marta je rekla Isusu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro. Ali i sada znam da će Ti Bog dati sve što od Njega zatražiš.”
Na to joj Isus reče: „Tvoj brat će ustati.”
Marta Mu reče: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan.”
Tada joj Isus reče: „Ja sam uskrsenje i život. Ko veruje u Mene, ako i umre, živeće. I svako ko živi i veruje u Mene, nikada neće umreti. Veruješ li u to?”
" Ona mu odgovori: „Da, Gospode, ja verujem da si ti Hristos, Sin Božji, onaj koji treba da dođe na svet.”
Kad je Marija došla tamo gde je bio Isus i kad Ga je ugledala, pala je pred Njegove noge i rekla Mu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.”
Kad je Isus video kako ona plače i kako plaču Judejci koji su došli s njom, bio je duboko dirnut i potresen. I upitao je: „Gde ste ga položili?” Odgovorili su Mu: „Gospode, dođi i vidi.”
I Isus je zaplakao. Tada su Judejci rekli: „Pogledajte koliko ga je voleo!” A neki od njih su kazali: „Zar On, koji je slepom otvorio oči, nije mogao da spreči njegovu smrt?” Tada je Isus, opet duboko potresen, otišao do groba. To je u stvari bila pećina, a na ulazu je ležao kamen. Isus je rekao: „Sklonite kamen!”
A Marta, sestra umrloga, rekla Mu je: „Gospode, sada već zaudara, jer je četvrti dan otkako je umro.”
A Isus joj je rekao: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?”
Zato su sklonili kamen gde je ležao mrtvac. A Isus je podigao oči prema nebu i rekao: „Oče, hvala Ti što si Me uslišio. Ja sam znao da Me uvek uslišavaš, ali rekao sam to zbog naroda koji ovde stoji, da bi verovali da si Me Ti poslao.” Rekavši to, povikao je na sav glas: „Lazare, izađi napolje!” I umrli je izašao. Noge i ruke bile su mu obavijene zavojima, a lice mu je bilo oba-vijeno platnom. Tada im je Isus rekao: „Skinite to s njega i pustite ga nek ide.”
Tada su mnogi Judejci koji su bili došli kod Marije i videli šta je učinio poverovali u Njega. Ali neki od njih su otišli kod fariseja i ispričali im šta je Isus učinio. Zato su sveštenički glavari i fariseji sazvali Sanedrin i rekli: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoga čuda. Ako Ga pustimo tako, svi će poverovati u Njega." Od tada su jevrejske vođe počele da smišljaju Isusovu smrt.
Ipak su i mnogi od poglavara poverovali u Njega, ali zbog fariseja to nisu priznavali, da ne bi bili izbačeni iz sinagoge, jer su više voleli uvažavanje od ljudi nego slavu Božju.
Pred Pashu, Isus je znao da je došao Njegov čas da ode s ovog sveta k Ocu. Za vreme večere, kad je Đavo već bio stavio u srce Jude Iskariotskog, Simonovog sina, nameru da Ga izda.
Isus se uznemirio u duhu i posvedočio: „Zaista, zaista, kažem vam, jedan od vas će Me izdati.” On [Juda Iskariotski] je, dakle, uzeo zalogaj i odmah izašao. Bila je noć.
[Isus reče] "Neka se vaše srce ne uznemirje. Verujte u Boga, i u Mene verujte. U kući Mog Oca ima mnogo stanova. Da nije tako, rekao bih vam. A sada idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim vam mesto, ponovo ću doći i uzeću vas k Sebi, da i vi budete tamo gde sam Ja.
Još malo i svet Me više neće videti, ali vi ćete Me videti, jer Ja živim, a i vi ćete živeti. U taj dan ćete spoznati da sam Ja u Ocu Svom, i vi u Meni, i Ja u vama. Ko ima Moja uputstva i drži ih, taj Me voli. A ko voli Mene, njega će voleti Moj Otac, i Ja ću ga voleti i objaviću mu se.”
[Isus reče] "Kao što je Otac voleo Mene i Ja sam voleo vas. Ostanite u Mojoj ljubavi. Ako držite Moja uputstva, ostaćete u Mojoj ljubavi, kao što sam Ja održao Očeva uputstva i ostajem u Njegovoj ljubavi. Ovo sam vam govorio da Moja radost bude u vama i da vaša radost bude potpuna.
Ovo je Moj uput: Volite jedan drugoga kao što sam Ja voleo vas. Niko nema veću ljubav od ove – da neko položi svoj život za svoje prijatelje."
"Ako vas svet mrzi, znajte da je Mene mrzeo pre vas. Da nisam među njima činio dela koja niko drugi nije činio, ne bi imali greha, ali sada su ih videli pa su zamrzeli i Mene i Mog Oca. Ali to je zato da bi se ispunile reči napisane u njihovom Zakonu: ‘Mrzeli su Me bez razloga.’"
[Isus reče] " Zaista, zaista, kažem vam, vi ćete plakati i naricati, a svet će se radovati. Vi ćete se žalostiti, ali vaša će se žalost pretvoriti u radost. Tako ste i vi sada žalosni, ali opet ću vas videti i srce će se vaše radovati i niko vam neće oduzeti vašu radost... Naime, sam Otac vas voli jer ste vi voleli Mene i verovali ste da sam Ja izašao od Boga. Izašao sam od Oca i došao na svet. Sada napuštam svet i odlazim k Ocu.”
Isus je to kazao, a zatim je podigao oči prema nebu i rekao:
„Oče, došao je čas. Proslavi Svog Sina, da Tvoj Sin proslavi Tebe i da vlašću koju si Mu dao nad svim ljudima da večni život svima koje si Mu dao. A ovo je život večni: da upoznaju Tebe jedinog istinitog Boga i Isusa Hrista koga si poslao.
Ja sam proslavio Tebe na zemlji, dovršivši delo koje si Mi dao da izvršim. A sada Ti, Oče, proslavi Me Svojom slavom koju sam imao s Tobom pre nego što je svet postao.
A sada dolazim k Tebi, i ovo govorim u svetu da bi se ispunili Mojom radošću. Ja sam im predao Tvoju reč, a svet ih je zamrzeo, jer nisu deo sveta, kao što ni Ja nisam deo sveta.
Ne molim samo za njih nego i za one koji poveruju u Mene posredstvom njihove reči,
Pravedni Oče, svet Te nije upoznao, ali Ja sam Te upoznao, a ovi su spoznali da si Me Ti poslao. I obznanio sam im Tvoje ime i obznanjivaću ga, da ljubav kojom si Me voleo bude u njima i Ja u njima.”
Nakon što je to rekao, Isus se sa Svojim učenicima uputio preko doline Kedron. Tamo je bio jedan vrt u koji su ušli On i Njegovi učenici. Za to mesto je znao i Juda, Njegov izdajnik, jer se Isus tamo često sastajao sa Svojim učenicima. Zato je Juda uzeo četu vojnika i stražare od svešteničkih glavara i fariseja i došao tamo s bakljama, svetiljkama i oružjem.
Znajući šta će Mu se sve dogoditi, Isus je istupio i upitao ih: „Koga tražite?”
Odgovorili su Mu: „Isusa Nazarećanina.”
On im reče: „Ja sam taj.” (A s njima je stajao i Juda, Njegov izdajnik.) Tada je četa vojnika sa svojim vojnim zapovednikom i judejskim stražarima uhvatila Isusa i svezala Ga.
Zato je Pilat izašao pred njih i upitao: „Kakvu optužbu iznosite protiv ovog čoveka?”
Odgovorili su mu: „Da ovaj nije zločinac, ne bismo Ga predali tebi.”
Na to im je Pilat rekao: „Uzmite Ga vi i sudite Mu po svom [jevrejskom] zakonu.”
Judejci su rekli: „Mi ne smemo nikoga da pogubimo.” (To je bilo da se ispune Isusove reči koje je rekao da nagovesti kakvom smrću treba da umre.)
Tada je Pilat uzeo Isusa i dao da Ga izbičuju. Vojnici su ispleli venac od trnja, stavili Mu na gla-vu i obukli Mu purpurnu haljinu. Prilazili su Mu i govorili: „Zdravo, judejski kralju!” I šamarali su Ga.
Pilat je ponovo izašao i rekao im: „Evo, izvodim vam Ga da znate da na Njemu ne nalazim nikakvu krivicu.”
Tada je Isus izašao, noseći venac od trnja i purpurnu haljinu. A Pilat im je rekao: „Evo čoveka!” Kad su Ga sveštenički glavari i stražari videli, povikali su: „Raspni Ga! Raspni Ga!”
A Pilat im je rekao: „Uzmite Ga vi i raspnite Ga, jer ja na Njemu ne nalazim nikakvu krivicu.”
Judejci su mu na to rekli: „Mi imamo zakon i po našem zakonu On treba da umre, jer je za Sebe tvrdio da je Božji Sin.”
Kad je Pilat čuo te reči, još više se uplašio, pa se vratio u dvor i rekao Isusu: „Odakle si Ti?”
Ali Isus mu nije odgovorio.
Tada Mu Pilat reče: „Zar meni ne odgovaraš? Zar ne znaš da imam vlast da Te pustim i da imam vlast da Te razapnem?”
Isus mu odgovori: „Ne bi imao nikakvu vlast nada Mnom da ti nije dato odozgo. Zato je veći greh onoga koji Me je predao tebi.”
Zato je Pilat tražio načina da Ga pusti. Ali Judejci su vikali: ... „Raspni Ga! Raspni Ga!”... Tada Ga je predao njima da se razapne.
I oni su preuzeli Isusa. Noseći krst izašao je na mesto zvano Lobanja, koje se na jevrejskom zove Golgota. Tamo su Ga razapeli na krst.
Posle toga, pošto je Isus znao da je već sve svršeno, rekao je da bi se ispunilo Pismo: „Žedan sam.” Tamo je stajala posuda puna uskislog vina. Zato su natakli sunđer pun uskislog vina na stabljiku isopa i prineli su ga Njegovim ustima. A kad je okusio uskislo vino, Isus je rekao: „Svr-šeno je!” I spustivši glavu, predao je duh.
Bio je dan pripreme. Da tela ne bi ostala na krstu u Subotu – jer je to bila velika Subota – Judejci su zamolili Pilata da se onima koji su na krstu polome noge i da se njihova tela skinu.
Vojnici su došli i polomili noge prvome i drugome koji su s Njim bili razapeti. A kad su došli do Isusa i videli da je već mrtav, nisu Mu polomili noge, nego Mu je jedan od vojnika zario koplje u bok, i odmah je izašla krv i voda.
Posle toga je Josif iz Arimateje, koji je bio Isusov učenik, ali je to krio zbog straha od Judejaca, zamolio Pilata da mu dozvoli da skine Isusovo telo. Pilat mu je dozvolio, pa je Josif došao i skinuo Njegovo telo. Došao je i Nikodim, čovek koji mu je prvi put bio došao noću, i doneo je svežanj smirne i aloje, oko sto libri. Uzeli su Isusovo telo i uvili ga u zavoje s mirisnim biljem, prema judejskom pogrebnom običaju. A na mestu gde je bio razapet bio je jedan vrt i u vrtu novi grob, u koji još niko nije bio položen. Pošto je Judejcima bio dan pripreme, a grob je bio blizu, tamo su položili Isusa.
A na prvi od šabata, Marija Magdalena je došla do groba rano ujutru, dok je još bio mrak, i videla je da je kamen već pomeren sa groba. Zato je otrčala i došla kod Simona Petra i drugog učenika, koga je Isus naročito voleo, i rekla im: „Uzeli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su Ga položili.”
Tada su Petar i taj drugi učenik izašli i krenuli prema grobu. Njih dvojica su zajedno potrčala, ali drugi učenik je trčao brže od Petra, pa je prvi stigao do groba. Kad je zavirio unutra, video je zavoje kako leže, ali nije ušao unutra.
Tada je došao i Simon Petar, koji je išao za njim, i ušao je u grob. I video je zavoje kako leže i platno koje je bilo na Isusovoj glavi, ali nije bilo sa zavojima, nego je zasebno bilo smotano na jednom mestu. Tada je ušao i drugi učenik, onaj koji je prvi stigao do groba, i video je i poverovao. Jer još nisu razumeli stih iz Pisma koji kaže da On mora da ustane iz mrtvih. Zatim su se učenici vratili kući.
Marija je stajala napolju kod groba i plakala. Dok je tako plakala, zavirila je u grob i videla dva anđela u belom kako sede tamo gde je ležalo Isusovo telo, jedan kod glave, a drugi kod nogu.
Oni su je upitali: „Ženo, zašto plačeš?”
Odgovorila im je: „Uzeli su mog Gospoda, i ne znam gde su Ga stavili.”
Kad je to rekla, okrenula se i ugledala Isusa kako stoji iza nje, ali Ga nije prepoznala.
Isus joj reče: „Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?”
Misleći da je to baštovan, reče Mu: „Gospodine, ako si Ga ti odneo, reci mi gde si Ga stavio, i ja ću Ga uzeti.”
Tada joj Isus reče: „Marija!”
A ona se okrenu i reče Mu na hebrejskom: „Raboni!” (što znači „učitelju”).
Isus joj reče: „Nemoj Me doticati, jer još nisam uzašao k Ocu Mom, nego idi Mojoj braći i reci im: ‘Uzlazim k Svom Ocu i vašem Ocu, Svom Bogu i vašem Bogu.’”
I tako je Marija Magdalena došla i javila učenicima: „Videla sam Gospoda!”
Uveče tog istog dana, na prvi od šabata, premda su zbog straha od Judejaca vrata bila zaključana tamo gde su se učenici okupili, Isus je došao, stao na sredinu i rekao im: „Mir vama!”
Kad je to rekao, pokazao im je Svoje ruke i Svoj bok. I učenici su se obradovali što vide Gospo-da. Zato im je Isus ponovo rekao: „Mir vama! Kao što je Otac Mene poslao, tako i Ja šaljem vas.” I ovo rekavši, dunuo je i rekao im: „Primite Sveti Duh."
Ali Toma, jedan od dvanaestorice ... nije bio s njima kad je Isus došao. Zato su mu drugi učenici govorili: „Videli smo Gospoda!”
A on im je rekao: „Dok ne vidim rane od klinova na Njegovim rukama, dok ne stavim prst u te rane i ne stavim ruku u ranu na Njegovom boku, neću verovati.”
Posle osam dana Njegovi učenici su opet bili u kući, a i Toma je bio s njima. Isus je došao, iako su vrata bila zaključana, pa je stao na sredinu i rekao: „Mir vama!”
Zatim je rekao Tomi: „Stavi prst ovde i pogledaj Moje ruke, i pruži ruku i stavi je na Moj bok. I nemoj sumnjati, nego veruj.”
Toma Mu na to reče: „Moj Gospod i moj Bog!”
Isus mu reče: „Poverovao si zato što si Me video. Srećni su oni koji ne vide, a ipak veruju.”
Vidite šta vama Isus nudi. Molim vas pogledajte "Mnogo više od slepe vere".
Ako nije drugačije naznačeno, svi citati iz Pisma preuzeti su iz Svete Biblije, Novi revidirani prevod.
| ► | Kako upoznati Boga… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
