TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Napisao Rick James (Rik Džejms)
Den Braun je napisao „Da Vinčijev kod“ kao pravi roman zavere. U svetu subverzivnih zavera, ulozi ne mogu biti veći – skrivanje vanzemaljaca u Rozvelu ili identitet Kenedijevog ubice su prava šala u poređenju sa zaverom Crkve da sakrije pravi identitet Isusa Hrista i zavede milijarde vernika. Braunova brilijantna mućkalica činjenica i izmišljotina obezbeđuje uverljivost i mi smo upecani, primorani da sledimo tragove kud god da vode, kakva god da je istina.
S’ obzirom na to da su istorijske činjenice utkane u „Da Vinčijev kod“, one veoma lako neprimetno skliznu u izmišljotinu. Dok se scene na platnu smenjuju munjevitom brzinom, teško je razlučiti da li rečeno potiče iz istorije ili mašte scenariste. Ako je do užitka gledalaca, onda i nije toliko važno. Ali ako je reč o donošenju zaključaka vezanih za istinitost porekla hrišćanstva, ne bi bilo zgoreg da pogledamo nekoliko istorijskih činjenica.
Na primer, da li je Isus zaista tvrdio da je Bog? Ovo se čini neospornim, pošto je gotovo sve što je govorio i činio išlo u tom pravcu. Jedan od primera je Lazar, bliski Isusov prijatelj, koji beše umro. Prošlo je četiri dana od sahrane, ali kao što je to često slučaj na Bliskom Istoku, čitav gradić je još uvek bio u žalosti, muškarci i žene su ga još uvek oplakivali.
Isus, koji u tom trenutku beše u drugom kraju zemlje, konačno pristiže i traži da se ukloni kamen koji prekriva grobnicu. Većini takav zahtev nema nikakvog smisla, a ima i onih koji tvrde da je smrad već počeo da se oseća. Međutim, zbog njegove reputacije oni to i učine. Isus tada prilazi, povikne: „Lazare, izađi!“ (Ako je Isus zaista želeo da ćuti o tome da je Bog, to svakako nije bio dobar potez!) Lazar izlazi iz grobnice na zaprepašćenje prisutnih i izaziva neslućenu političku uzbunu među verskim vođama. Fariseji okupljaju Savet i pitaju se: “ Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa! Ako ga ostavimo tako, svi će verovati u njega...“1
I opet, da vi izbegavate da vas neko proglasi Bogom ne biste govorili takve stvari...
„Reče mu Filip:“ Gospode, pokaži nam Oca i biće nam dosta.“ Isus mu reče:“ Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca“.“2
Zapravo, ako je i bilo nečega dvosmislenog u Isusovim tvrdnjama, njegovi neprijatelji svakako nisu tako razmišljali:
„Za dobro delo ne bacamo kamenja na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.“3
Sasvim je jasno da su učenici i rani hrišćani od samog početka božanstvo Hristovo smatrali osnovnim temeljom i predmetom vere. Pogledajte ovu izjavu apostola Pavla:
„Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen pre svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano sve što se vidi i što se ne vidi... sve se kroza nj’ i za nj’ sazda.“4
U ovom odlomku apostol Pavle opisuje Isusa kao sliku Božju i naziva ga Tvorcem. Važno je imati na umu da su Pavlova pisma napisana svega nekoliko decenija nakon Hristove smrti. A ako tekst ne izgleda kao proza, to je zato što nije proza. Unutar Pavlovih pisama nalaze se citati veroispovedanja, poput ovoga, koja datiraju pre pisma i koja su formulisana u prvih nekoliko godina posle Isusove smrti. Ova veroispovedanja je definisala rana hrišćanska zajednica kao istinu o Hristu. U njima je suštinsko Hristovo božanstvo.
Druga evanđelja koja Tibing pominje napisana su, u najvećem broju slučajeva, čitav vek ili dva kasnije, uglavnom od strane ljudi koji su se nazivali gnostici. Takozvano Evanđelje po Tomi napisano je oko 140. godine hrišćanske ere. Iako koriste imena ljudi koji su živeli u Isusovo vreme, ova gnostička evanđelja su napisana mnogo posle smrti tih ljudi i mnogo posle Isusa.
„Da Vinčijev kod“ navodi na verovanje da gnostici nisu priznavali Hristovo božanstvo. Ovde poetska fikcija potiskuje činjenice. Istorijski, gnostici su zapravo prilično verovali u Isusovo božanstvo, ali su bili dosta maštoviti po drugim pitanjima teologije vezane za Hrista.
Bilo u Vejku, u Teksasu, ili na drevnom Bliskom Istoku, verske sekte i kultovi su svuda prisutni, nutkajući svoju literaturu od vrata do vrata i promovišući radikalne nove interpretacije Hrista. Zanimljivo je pomenuti da su blaži, raniji oblici gnosticizma postojali i u dane apostola, te su pojedini delovi Novog zaveta namenjeni njihovim iskrivljenim predstavama Hristovog identiteta. Upravo zbog toga Jovan smelo započinje svoje evanđelje potvrdom Isusovog božanstva:
„U početku beše Reč, i Reč beše u Boga i Bog beše Reč..“.
...i njegovog čoveštva:
„I reč postade telo i useli se u nas.“ 5
Gnostici su postavljali pitanje Isusove čovečanske prirode, a ne njegovog božanstva. Zbog toga Jovanovo evanđelje nedvosmisleno započinje objavom da Reč (Isus) beše Bog i da je postao telo. Gnostici su verovali da je materija zla i zbog toga im je bilo nezamislivo da je Isus mogao biti u potpunosti čovek. Ovi gnostički spisi koje Tibing u filmu pominje kao druga evanđelja, zapravo ne dovode u pitanje Isusovu božansku prirodu. Baš nasuprot tome. Gnostička pisanija su isticala Isusovu božansku prirodu nauštrb njegove ljudskosti. Ironično je da „Da Vinčijev kod“ koristeći kontroverze gnostika, sve izvrće tvrdeći da se radilo o Isusovoj božanskoj prirodi.
Tvrdnja „Da Vinčijevog koda “ da se na Saboru u Nikeji osporavalo Hristovo božanstvo je veoma varljiva (u redu, još jedan primer pesničke slobode). Nema problema. Vratimo se na istoriju: rasprava u Nikeji se bavila pitanjem da li je Hristos savečan sa Bogom Ocem. Drugim rečima, da li je postojao trenutak kada Isus nije bio sa Ocem. Ovo možda zvuči kao pitanje Koliko anđela može da sedne na iglu, ali u to vreme je bilo bitno raščistiti ovo pitanje. Niko na Saboru nije verovao da je Isus bio samo čovek ili samo prorok. (Uzgred, Sabor u Nikeji je velikom većinom odlučio da je Isus zapravo savečan sa Ocem.)
I opet, sam Isus je veoma jasan po pitanju večnog postojanja uz Oca. Za sebe je koristio isto ime Božje iz Starog zaveta. Kada je Mojsije pitao koje ime treba da koristi govoreći o Bogu, Bog mu je rekao „JA JESAM te je poslao.“ (A to ima smisla – Bog je oduvek postojao i uvek će postojati, tako da JA JESAM prilično dobro sažima to.) A Isus je tvrdio isto. Rekao je: „JA SAM i pre nego što se Avraam rodio.“6
S vremena na vreme pojavi se nešto što je ljudima teško da klasifikuju. Prilično je bizarno, na primer, da se kit klasifikuje kao sisar. Biće koje živi u okeanu ne bi trebalo da nosi ime sisara.
U svetu verskih vođa, Isus je kit, koga često trpaju u isti koš sa drugima vođama, poput Mojsija, Muhameda i Bude. Ali iskreno rečeno, on tu ne spada. Na površini izgleda kao riba (divan verski vođa koji je pomogao da se oblikuje svet vere i morala), ali podučavao je i tvrdio nešto što ga, kad se analizira, čini sasvim drugačijom vrstom. Tvrdio je da je Bog.
Ako želiš da saznaš šta je Isus otkrio i dokazao o sebi i šta nudi tebi, pogledaj Iznad slepe vere.
| ► | Kako upoznati Boga… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
(1) Jovanovo evanđelje 11:47,48 (2) Jovanovo evanđelje 14:6-9 (3) Jovanovo evanđelje 10:33 (4) Poslanica Kološanima 1:15-16 (5) Jovanovo evanđelje 1:1,14 (6) Jovanovo evanđelje 8:58
