Zašto Bog ne učini spektakularno čudo i time dokaže sebe?

Pitanje: „Zašto danas ne postoje jasno vidljiva čuda koja uzvikuju – bez trunke sumnje – svima u svetu „Postoji Bog!“?“

Naš odgovor: Mnogi od nas želimo čvrste, čak prekomerne razloge da bismo verovali u Boga. Neki ljudi veruju u Božije postojanje zbog snažnih činjeničnih i filozofskih razloga (od kojih su neki predstavljeni u odlomku Postojanje). Drugi veruju u Boga zbog uslišenih molitvi, smernica koje im je davao u životu, ili načina na koji je Bog promenio njihove živote.

Međutim, zašto se Bog ne prikaže na tako očigledan način da bi ljudi MORALI da veruju da on postoji? Dobar odgovor na to pitanje je dao Filip Jensi (Philip Yancey) u svojoj knjiz Isus koga nikad nisam poznavao (posebno stranice 74-80). 74-80).

Jensi ističe da nam je Bog dao slobodu da verujemo u njega ili ne. I on kaže, „Moja vera strada zbog prevelike slobode, previše iskušenja da ne verujem. Ponekad želim da me Bog preplavi, da prevaziđe moje sumnje sa sigurnošću, da pruži konačne dokaze svog postojanja i njegove brige. Želim Boga bez nejasnoća, onoga na koga mogu da ukažem svojim sumnjičavim prijateljima.“ Ali zatim kaže „Što više upoznajem Isusa, sve više sam impresioniran onime što Dostojevski naziva čudom suzdržavanja.“

Isus je mogao da izvede tako velika, spektakularna čuda tako da bi ljudi morali da veruju u njega. On je mogao da isceljuje čitave gradove jednom masovnom objavom. On je moga u trenu da stvori pred njima današnju Mičigen Aveniju u Čikagu. Ili je mogao da učini još mnoštvo čuda od kojih bi ljudi ostali bez daha i bili bi primorani da veruju u njega. Međutim, Bog se uvek drži slobodne volje koju je stvorio u nama.

Jensi kaže: „Mnogo više zapanjujuće je njegovo odbijanje da učini čudo i prevlada. Božije užasno insistiranje na ljudskoj slobodi je toliko apsolutno da je dozvolio da imamo moć da živimo kao da On ne postoji, da mu pljunemo u lice, da ga razapnemo. Verujem da Bog insistira na takvom suzdržavanju zato što nikakvo pirotehničko prikazivanje svemoći neće postići odaziv koji on želi. Iako sila može da primora na poslušnost, samo ljubav može da izazove odaziv u ljubavi, što je jedina stvar koju Bog želi od nas i razlog zbog koga nas je stvorio.“

Kada bi Bog zaista prikazao svoju moć na tako prevladavajući način, on bi mogao da nas primora da verujemo u njega. Sa lakoćom bi mogao da nas primora da mu budemo poslušni. On bi mogao da zapovedi što god poželi. Međutim, ono što Bog želi je da ga mi poznajemo kao Oca, Prijatelja, Tešitelja, Savetnika, Gospoda – svojevoljno, a ne pod prisilom.

On nam je dao više nego dovoljno razloga da verujemo u njega (npr. pogledajte Mnogo više od vere na slepo). Ipak, on nas ne prisiljava da ga upoznamo. Čak kao što je i Isus rekao „Evo, stojim na vratima i kucam; ako neko otvori vrata, ja ću ući k njemu“ (Otkrivenje 3:20). On ulazi u naše živote uz naše dopuštenje. Ako iskreno želimo da saznamo da li je on zaista tu i kakav je, on će nam dozvoliti da ga pronađemo i da ga upoznamo.