Zašto je život tako težak?

"Zašto?" Kada je teško u životu, može li se imati mir?

Kako objašnjavamo ono šta vidimo u svetu? Teroristički napadi, seksualno ropstvo, rasizam, glad u svetu?

Podsvesno, verovatno često sebi postavljamo pitanja nalik ovima. Ali svesno to retko činimo. Toliko smo zauzeti življenjem naših života da retko zastanemo i zapitamo se ZAŠTO?

Međutim, onda se nešto dogodi što nas razbudi. Naši roditelji se razvedu. Devojka iz ulice bude oteta. Rođak dobije rak. To ume da razbudi izvesno vreme. Ali, zatim se često ponovo vraćamo nazad u stanje poricanja. Odnosno, dok nas sledeća tragedija ne zadesi, sledeća neprijatnost. Onda ćemo verovatno pomisliti, ovde nešto nije uredu. Nešto zaista, zaista nije uredu. Život ne bi trebao ovakav da bude ovakav!

Dakle, ZAŠTO se loše stvari događaju?

Zašto ovaj svet nije bolje mesto?

Postoji odgovor na pitanje ZAŠTO, koji možemo pronaći u Bibliji. Međutim, to nije odgovor koji većina ljudi želi da čuje: ovaj svet je ono što jeste, zato što je ovaj svet, u neku ruku, ono što smo sami tražili.

Zvuči čudno?

Šta ili ko bi mogao da učini ovaj svet drugačijim od onoga što sada jeste? Šta ili ko bi mogao da garantuje da će život biti bezbolan, za sve, u svakom trenutku?

Bog bi mogao. Bog bi mogao to da ostvari. Ali, On to ne čini. Barem još uvek ne. Kao rezultat toga mi se ljutimo na Njega. Mi kažemo „Bog sigurno nije svemoćan niti je pun ljubavi. Da jeste, ovaj svet ne bi bio ovo što jeste!“

Mi ovo kažemo nadajući se da će Bog zatim promeniti Svoj stav što se ovoga tiče. Nadamo se da ćemo Ga, svaljivanjem krivice na Njega, primorati da promeni način Svog rada.

Međutim, On kao da se ne pomera. ZAŠTO ne?

Bog se ne pomera – On ne menja stvari u ovom trenutku – zato što nam pruža ono što smo sami tražili: svet u kome možemo da se ophodimo prema Njemu kao da nije tu i kao da je nebitan.

Sećate se priče o Adamu i Evi? Oni su jeli „zabranjeno voće.“ To voće je bila ta ideja da oni mogu da ignorišu ono što im je Bog rekao ili dao, i da žive život bez Boga. Adam i Eva su se zapravo na neki način nadali da mogu da postanu nalik Bogu, bez Boga. Oni su imali osećaj da postoji nešto mnogo vrednije od samog Boga, nešto mnogo vrednije od ličnog zajedništva sa Bogom. Ovaj svetski sistem – sa svim svojim manama – nastao je kao rezultat izbora koji su oni napravili.

Ova priča je priča svih nas, zar ne? Ko još nije rekao – ako ne na glas, onda barem u svom srcu –« Bože, mislim da ovo mogu da učinim i bez Tebe. Jednostavno ću ovo sam da uradim. Ipak, hvala na ponudi.»

Svi smo mi pokušali da uspemo u životu bez Boga.

Zašto to radimo? Verovatno zato što smo svi naseli na to osećanje da postoji nešto mnogo vrednije, mnogo važnije od Boga. Za različite ljude, to su različite stvari, ali tok misli je isti: Bog nije najvažniji u životu. Zapravo, jednako brzo bih to uradio i bez Njega.

Kakav je Božiji odgovor na to?

On to dozvoljava. Mnogi ljudi doživljavaju bolne ishode svojih izbora ili izbora drugih koji su suprotni Božijim putevima... ubistva, seksualna zlostavljanja, pohlepa, laži/prevare, klevete, preljube, kidnapovanja, itd. Do svega ovoga doveli su ljudi koji su odbili Bogu da daju pristup i uticaj nad njihovim životima. Oni vode svoje živote onako kako njima odgovara, tako da sami stradaju, a i drugi oko njih.

Šta Bog misli o svemu ovome?

On se ne naslađuje time. Zapravo, s pravom možemo videti Boga kao nekog ko se naginje ka nama, saosećajno, nadajući se da ćemo se vratiti Njemu kako bi nam pružio pravi život. Isus je rekao: „Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.“¹ Međutim, nisu svi voljni da idu k Njemu. Isus je ovo prokomentarisao rečima: „Jerusalime, Jerusalime, ti koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su ti poslani! Koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, ali niste hteli.“² Isus ponovo stavlja akcenat na naše zajedništvo sa Njim. „Ja sam svetlost sveta. Ko ide za mnom, neće hodati u tami, nego će imati svetlost života.“³

Ali šta se dešava kada život nije fer, kada nam se dešavaju loše stvari?

Šta je sa onim užasnim okolnostima koje nas pogađaju u životu, a koje je neko drugi izazvao? Kada se osećamo kao žrtve, biće nam od koristi ako shvatimo da je sam Bog pretrpeo užasno ponašanje od drugih. Bog više nego razume kroz šta vi prolazite.

Ne postoji ništa bolnije u životu od onoga što je Isus pretrpeo radi nas, kada su Ga prijatelji napustili, kada su Ga ismevali oni koji nisu verovali u Njega, kada su Ga tukli i mučili pre nego što su Ga razapeli, a zatim Ga prikucali za krst, sramno Ga izlažući u javnosti, gde je umro lagano se gušeći.

On nas je stvorio, a ipak je dozvolio čovečanstvu da ovo učini, da bi se ispunilo Sveto pismo i da bi nas oslobodio od našeg greha. Ovo nije bilo ništa iznenađujuće za Isusa. On je bio svestan onoga što Ga čeka, znajući unapred sve detalje, svaku bol, svako poniženje.

„Dok je išao u Jerusalim, Isus uze Dvanaestoricu na stranu i putem im reče: „Evo, idemo u Jerusalim. Sin čovečiji će biti predat prvosveštenicima i učiteljima zakona, i oni će ga osuditi na smrt.Onda će ga predati paganima da mu se rugaju, bičuju ga i raspnu, a on će trećeg dana vaskrsnuti.“⁴

Zamislite da znate da će nešto tako strašno da vam se dogodi. Isus razume emotivnu i psihološku patnju. One noći kada je Isus znao da će doći da Ga uhapse, otišao je da se pomoli, ali je poveo i neke od Svojih prijatelja sa Sobom.

„Onda sa sobom povede Petra i oba Zevedejeva sina. Obuzeše ga žalost i teskoba pa im reče: „Duša mi je nasmrt žalosna. Ostanite ovde i bdite sa mnom.“ Potom ode malo dalje, pade ničice pa poče da se moli govoreći: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali neka ne bude moja volja, nego tvoja.““⁵

Iako se Isus poverio Svojoj trojici prijatelja, oni nisu shvatili dubinu Njegove teskobe, a kada se Isus vratio sa molitve zatekao ih je kako spavaju. Isus razume kako je kada sami prolazite kroz bol i užasnu tugu.

Ovde vidimo sažetak toga, kao što Jovan opisuje u svom evanđelju: „Bio je na svetu i svet je kroz njega postao, ali ga svet nije prepoznao. Svojima je došao, ali oni ga nisu primili. A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu božija deca – onima koji veruju u njegovo ime.“⁶ “Nije Bog svog Sina poslao u svet da svet osudi, nego da se svet kroz njega spase.“ Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propadne, nego da ima večni život.“⁷

Nema sumnje da u ovom svetu postoji bol i užasna patnja.

Nema sumnje da u ovom svetu postoji bol i užasna patnja. Nešto od toga možemo objasniti sebičnim, zlobnim delima drugih. Nešto od toga se ne može ni objasniti u ovom životu. Međutim, Bog nam nudi Sebe. Bog nam daje do znanja da je i On istrajao, i da je svestan našeg bola i naših potreba. Isus je rekao svojim učenicima „Mir vam ostavljam, svoj mir vam dajem. Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne uznemirava vaše srce i neka se ne plaši.“⁸

Postoji dosta razloga da budemo uplašeni, zabrinuti, ali Bog može da nam pruži Svoj mir, koji je mnogo veći od problema koji je pred nama. Na kraju krajeva, On je Bog, Stvoritelj. Onaj koji postoji od uvek. Onaj koji je stvorio univerzum kao od šale.

Pa čak i u Njegovoj moći, On je taj koji nas prisno poznaje do najmanjih, najbeznačajnijih detalja. Ako smo Mu poverili svoje živote, oslanjajući se na Njega, iako se suočavamo sa poteškoćama, On će nas čvrsto držati.

Isus je rekao: „Ovo sam vam rekao da biste u meni imali mir. U svetu imate nevolju, ali budite hrabri – ja sam pobedio svet.“⁹ On je prošao kroz onu najveću pretnju nad nama – smrt – i pobedio je. On može da nas sprovede kroz teške okolnosti ovog života, a zatim da nas uvede u večni život, ako se pouzdamo u Njega.

Nema sumnje da u ovom svetu postoji bol i užasna patnja.

Kroz ovaj život možemo prolaziti sa Bogom ili bez njega. Isus se molio: „Pravedni Oče, iako te svet ne poznaje, ja te poznajem, a i ovi znaju da si me ti poslao. Obznanio sam im tvoje ime i obznaniću da ljubav kojom si me zavoleo bude u njima, i ja u njima.“¹⁰

Možda se pitate: "Zašto je život tako težak?" Bez Boga. čovečanstvo lako sklizne u mržnju, rasizam, seksualno zlostavljanje, međusobno ubijenje.

Isus je rekao: " ja dođoh da imaju život i izobilje."¹¹

Da biste saznali kako da započnete zajedništvo sa Bogom, molimo Vas pogledajte Lično poznavanje Boga.

►	Kako upoznati Boga…
►	Imam pitanje ili komentar…

“Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas krenu svojim putem.” „Nema razumnoga, nema nikoga ko traži Boga.“ (1) Evanđelje po Mateju 11:28 (2) Evanđelje po Mateju 23:37 (3) Evanđelje po Jovanu 8:12 (4) Evanđelje po Mateju 20:17-19 (5) Evanđelje po Mateju 26:37.39 (6) Evanđelje po Jovanu 1:10-12 (7) Evanđelje po Jovanu 3:17,16 (8) Evanđelje po Jovanu 14:27 (9) Evanđelje po Jovanu 16:33 (10) Evanđelje po Jovanu 17:25,26 (11) Evanđelje po Jovanu 10:10