Šta imate zajedničko sa Bogom

Ako ste ikada pažljivo slušali razgovore ljudi, onda ste odmah mogli nešto da primetitr: ljudi traže nešto zajedničko. Zamislite dva stranca koji sede u avionu jedan pored drugoga i razgovaraju:

"Ah, avioni. Mrzim leteti!"

"Ja takođe. Stalno putujem zbog posla, ali nikako da se naviknem."

" Putujete u Baltimore zbog posla?"

"Ne. Tamo imam rodbinu. Idem u posetu nekim svojim rođacima."

"I ja imam tamo rođake. Da li ste odrasli u Baltimore-u?"

"Da, jesam."

"I ja sam."

Kada razgovaramo, tražimo zajedničke teme o kojima ćemo razgovarati i nešto što nam je zajedničko. Kada ljudi ne mogu pronaći ništa zajedničko, onda „jednostavno nemaju o čemu pričati“, ili možda započnu razgovor o vremenu (što očigledno jeste neka dodirna tačka).

Lakše je povezati se sa ljudima kada imamo neke zajedničke tačke s njima. Kao ljudi, mnogo se bolje možemo povezati sa drugim ljudskim bićem nego sa stenom ili drvetom. Zbog ogromnih razlika između nas i biljaka, ne postoji nivo na kojem bismo mogli stvoriti kontakt. Ovo može zvučati glupo, ali to je očigledna pojava u našem životu.

Još jedna stvar koju treba primetiti: što više sličnosti imamo sa drugima, to je povezivanje bolje. Iako se ne možemo dobro povezati sa biljkom, nešto malo bolje se možemo povezati sa životinjom (kućnim ljubimcem). Zašto? Zato što su životinje sličnije ljudima nego biljke. Što više sličnosti postoji između dve osobe, to je veća mogućnost za uspotavljanje odnosa i za veće zbližavanje.

Možda ovaj fenomen objašnjava nešto što vidimo u prvoj knjizi Biblije. Tamo saznajemo da je Bog stvorio čovečanstvo „po Svom obličju“. Ništa na zemlji, osim ljudi, nije stvoreno po Božijem obličju.

Šta znači biti stvoren po obličju Božijem? Možda je to način na koji nas je dizajnirao, da imamo neke iste osobine kao i On. Iako doduše u puno manjoj meri, ali mi takođe možemo rasuđivati, osećati, komunicirati kroz razgovor, stvarati, zamišljati, duboko povređivati, radovati se, razumeti humor. I poput Boga imamo jedinstveni nematerijalni aspekt u nama - duh, kao i samosvest - „Mislim; dakle, postojim.“

Izgleda da nas je Bog na mnogo načina stvorio kao ograničene verzije Svog bezgraničnog Ja. Ovo bi trebalo da govori nešto o Njegovoj nameri: a to je da želi da ima konekciju sa nama. Uzmite u obzir ovo: vi ste sa svim svojim jedinstvenim osobinama i sposobnostima, emocijama i maštom, hodajući bilbord koji ilustruje kvalitete koji su mini primeri Božijeg karaktera i bića. Tako nas je dizajnirao da bi nas mogao dovesti u vezu sa Njim, a dokaz za to ste i vi sami jer ste Njegova kreacija. U stvari, to je svako ljudsko biće. Iako je svaka osoba jedinstvena (što je već samo po sebi čudo), svi smo mi nalik na Boga.

A biti ljudsko biće takođe znači da smo u jedinstvenoj poziciji da slavimo Boga. Razmislite o tome. Kada ste se poslednji put vozili seoskim putem i videli krdo krava kako održava versku ceremoniju? Osim možda u Far Side crtanom filmu, jer životinje jednostavno ne slave. Ali u svakom delu ljudske istorije i u svim delovima sveta, ljudi su bili uključeni u neki oblik bogosluženja. Možda je to zato što smo stvoreni na Božiju sliku, u sličnosti sa Njim. Nešto u nama zna da život ima duhovni elemenat i da Bog mora biti umešan u njega.

Da biste saznali više o konekciji sa Bogom, pogledajte Lično poznavati Boga ili pročitajte odeljak u Bibliji pod nazivom „Jovan“.