Šta se dešava kada umreš?

Život sada. Život posle. Život posle smrti?

Danas ste možda na fakultetu. Negde između 18. i 24. godine. Ali šta je sa vašim sutra?

Idete na fudbalske utakmice svoje dece. Trudite se da budete dobar roditelj i supružnik. Gledate kako vam deca odlaze na matursku zabavu, iako vam se čini da su još do juče nosili pelene. Činite i govorite ono što su radili i govorili vaši roditelji, iako ste se zakleli da to nikada nećete učiniti.

Imate jednu krizu srednjih godina ili dve. Vaša deca završavaju fakultet. Postajete deda i baka. Eto, ima neko vas zove bakom ili dedom. Živite svoj život u razonodi, crpeći prihod iz svog penzionog fonda. Ujutro šetate. Onda radite u bašti. Čitate novine. Gledate TV. Razgovarate sa decom i unucima preko telefona. Putujete.

Važi, ali šta POSLE?

Pa, onda jednoga dana umirete. Ako imate sreće, živite relativno dug život. Sedamdeset do 90 godina, sem ako vas rano ne odnesu na primer rak ili saobraćajna nesreća. Ali uvek, na kraju, umrete. Smrt je Sutra koje nas sve očekuje, ona je neizbežna. Kada dođe, niko od nas ne može da pobegne od nje.

I, da li je to to? Ima li još nešto osim ovoga?

Jednog dana bićete samo leš. Zakopaće vaše telo u zemlju ili kremirati a pepeo staviti u urnu. Ali veliko pitanje je: Da li ću prestati postojati nakon toga? Da li će i dalje negde da postoji moje svesno JA? Da li zaista postoji život nakon smrti?

Zapravo, verovatno se svi nadamo da postoji nešto posle. Možda u najmanjim zabitima svog uma, ali mi planiramo i računamo na to.

Na šta računamo? Na žvot nakon smrti. Neki to nazivaju rajem ili pak nebom. A neki govore i o paklu.

Druga misao koju mnogi ljudi imaju tokom života, često i nesvesno, jeste: U osnovi sam dobra osoba. Zato ću jednog dana moći da odem u nebo.

Da li je to baš tako?

Mnogi misle da su „dovoljno dobri“ za nebo. To je naša pretpostavka. Ako nismo opljačkali banku ili ubili nekoga ili varali u vezi poreza, mislimo da smo onda upravo ona vrsta ljudi koju Bog traži da naseli Svoj dom i uvereni smo da smo dovoljno dobri za nebo.

Na nebeskoj blagajni smo kupili kartu tako što smo u osnovi bili dobri ljudi tokom celog svog života.

Ali šta ako je ovo razmišljanje neispravno? Šta ONDA? Onda ste pogrešili u jednoj velikoj stvari! Kakav neuspeh!

Ako mislite da ste dovoljno dobri za nebo, uzmite u obzir dve stvari:

(1) Ako je nebo mesto savršenstva¹, kako može bilo ko da bude dovoljno dobar da ode tamo?

Većina nas priznaje da imamo najmanje jednu tajnu koja bi izazvala sramotu kad bi se saznala. Nešto za šta se nadamo da niko nikada neće saznati o nama. Greška u prošlosti. Loša odluka. Trenutak slabosti ili gluposti o kojoj najradije ne bismo ni razmišljali.

Ovo je krajnost. Ali postoje mnoge druge uobičajenije stvari koje ne želimo da drugi primete ili saznaju o nama. Možda su to one „male pozitivne laži“ koje kažemo. Ili naše ogovaranje nekoga iza leđa. Ili prepisivanje tuđeg domaćeg zadatka. Ili neljubazne reči koje kažemo ljudima. Ili ružne misli o drugima.

Imamo mnogo više od jedne stvari za žaljenje; naši životi, ako ih pomno proučimo, pokazuju obrazac greha. Često ne radimo ono za šta verujemo da je ispravno. I često radimo ono što smatramo pogrešnim.

Svi smo mi, čak i ljudi koje bismo u osnovi nazvali dobrima, u osnovi sebični i vrlo nesavršeni.²

Bog vidi sve što radimo.³ To znači da Ga ne možemo zavaravati. Savršeno je svestan svega dobrog što nismo učinili (a mogli smo), kao i svega lošeg što jesmo učinili. On čak zna sve naše misli i sve naše motive.

Evo druga stvar koju treba razmotriti ako mislimo da smo „dovoljno dobri“ za nebo: (2) Da li je moguće biti u osnovi dobra osoba a ipak odbaciti Boga?

Razmislite o Petru. On je "dobra" osoba. Bio je etičan na svom poslu. Nikada nije ukrao ni spajalicu. Bio je veran otac i suprug. Žrtvovao se za njih i za svoju suprugu (koju nikada nije prevario). Tokom svog života je čak davao novac mnogim dobrotvornim organizacijama.

Ali Petar, iako dobar u nekom smislu, nikada „nije pustio Boga unutra“. Mnogo puta u svom životu on je osetio Božju želju da uđe u njegov život. Bilo je to kao da Bog kuca na vrata njegovog srca. Ali Petar nikada nije otvorio ta vrata. Uvek je smislio neki izgovor da to ne učini. Ironično, jedan od izgovora koji je ponavljao je bio: Čitav život sam dobra osoba. Zato ću ja zaslužiti odlazak u raj.

Petar je želeo da ode u nebo. Svako to želi. Ali u stvarnosti, Petar nije želeo da upozna Boga. I nije prestao da analizira mnoge efekte te odluke (odluke da Boga drži podalje).

Razmislite o tome. Nebo je Božiji dom. Ako Petar nije želeo da upozna Boga tokom svog života na Zemlji, zašto bi želeo da Ga upozna u zagrobnom životu? Drugim rečima, ono na šta Petar nije računao je da bi se zbog Božijeg prisustva GNUŠAO neba.

Nebo je mesto gde je Bog i te kako prisutan. Verovatno svaki delić neba stalno podseća na Boga. Kako bi to užasno mesto bilo za Petra!

Petar je uvek pretpostavljao da će nebo biti mesto krajnje utehe. Ali nikada nije razmišljao kako bi mu na kraju tamo bilo neprijatno, jer nije imao želju da poznaje Boga ili da ima bilo šta sa Njim. Zato za Petra nebo ne bi bio raj, već neka vrsta pakla.

Da li biste pustili nekoga u svoj dom kada biste znali da on ne želi da ima bilo kakve veze s vama i da bi ga sve podsećalo na vas gde god bi se okrenuo u vašem domu?

Mnogi ljudi su kao Petar. Žele nebo, ali ne žele Boga. I ne shvataju da bi zbog toga, nebo bilo grozno mesto za njih - jer tamo je Bog.

Možda je istina u tome da je nebo za ljude koji znaju da nisu dovoljno dobri da uđu u njega -- ali koji ipak žele da budu tamo samo zato što je Bog tamo. Oni žele da poznaju Boga i da zauvek budu s Njim. Nagrada za život nakon smrti nije nebo, već njen Primarni Posednik.

Da li želite da poznajete Boga? Da li želite da naučite kako da postanete „dovoljno dobri“ za nebo? Pogledajte Lično poznavati Boga.

►	Kako upoznati Boga…
►	Imam pitanje ili komentar…

Napomene: (1) " Ali u nju neće ući ništa nečisto i nijedan ko čini gadost i laž." (Otkrivenje 21:27)
(2) "Niko nije dobar -- osim samoga Boga." (Luka 18:19); više: Izaija 53:6, Rimljanima 3:10, Rimljanima 3:23, Jakov 2:10
(3) " Nema stvorenja njoj skrivena. Sve je, naprotiv, golo i razgoljeno očima Onoga kome nam je dati račun." (Jevrejima 4:13); više: Matej 10:26, 1.Korinćanima 4:5