Koja je moja svrha u životu?

Kada znaš svoju svrhu, onda život ima mnogo više smisla.

Razmislite o čekiću. On je dizajniran da ukuca eksere. To je ono za šta je stvoren. Sada zamislite da čekić nikada nije upotrebljen. Samo stoji u kutiji za alate. Čekić se ne brine zbog toga.

A sada zamislite da taj isti čekić ima dušu, samosvest. Prolaze dani i dani, a on stoji u kutiji za alate. Oseća se čudno, ali nije siguran zbog čega. Nešto nedostaje, ali on ne zna šta je to.

Onda ga jednoga dana neko izvuče iz kutije za alate i koristi ga da odseče neko granje za potpalu. Čekić je ushićen. Drže ga, koriste ga, udara granje - čekiću se to dopada. Ipak, na kraju dana on je još uvek neispunjen. Seča granja je bila zabavna. ali ne i dovoljna. Nešto još uvek nedostaje.

Sledećeg dana je često korišten. On preoblikuje ratkapnu, snažno prolazi kroz gipsani karton, vraća nogu stola na mesto. Ipak, on ostaje neispunjen. Zato čezne za još više akcije. Želi da bude što više upotrebljavan da kuca, lomi, razbija, udubljuje stvari. On smatra da je jedini problem zašto je nezadovoljan taj da nije imao dovoljno ovih akcija. Veruje da je više ovih istih rešenje za nedostatak ispunjenosti.

Onda ga jednoga dana neko koristi na jednom ekseru. Iznenada, svetla dolaze na njegovu čekićarsku dušu. On sada razume za šta je zapravo bio dizajniran. On je bio zamišljen da zakucava eksere. Sve ostalo što je udarao su ništa naspram toga. Sada zna za čim je tragala njegova čekićarska duša svo ovo vreme.

Stvoreni smo na Božiju sliku za zajedništvo sa Njim. Jedina stvar koja će konačno zadovoljiti našu dušu je upravo biti u tom zajedništvu. Dok ne upoznamo Boga, mi smo imali puno predivnih iskustava, ali nismo "zakucali ekser". Korišteni smo za neke plemenite svrhe, ali ne i za onu za koju smo konačno i dizajnirani, ne za onu kroz koju ćemo naći najveću ispunjenost. Augustine je to ovako rezimirao: "Ti [Bože] si nas načinio za Sebe i naša srca su nemirna sve dok ne nađu svoj mir u Tebi."

Naš odnos sa Bogom je jedina stvar koja će ugasiti čežnju naših duša. Isus Hrist je rekao: " Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti." Dok ne upoznamo Boga, mi smo u životu gladni i žedni. Pokušavamo da "jedemo" i "pijemo" razne stvari da bi zadovoljili svoju glad i žeđ, ali one ipak ostaju.

Mi smo kao taj čekić. Ne shvatamo šta će okončati prazninu, nedostatak ispunjenja u našim životima. Čak i usred nacističkog logora, Corri Ten Boom je videla da je Bog u potpunosti dovoljan: "Temelj naše radosti je bio da smo znali da smo sa Hristom skriveni u Bogu. Mogli smo imati veru u Božiju ljubav...našu Stenu koja je jača od najdublje tame."

Obično kada držimo Boga podalje, pokušavamo da nađemo ispunjenje u nečemu što nije Bog, ali se nikada ne možemo nasititi te stvari. Nastavljamo da "jedemo" ili "pijemo" sve više i više, pogrešno misleći da je "više" odgovor na problem, a ipak naposletku nikada nismo zadovoljeni.

Naša najveća žudnja je da poznajemo Boga, da imamo zajedništvo sa Njim. Zašto? Zato što smo tako stvoreni. Da li si već zakucao ekser?

Da bi više istražio ovu temu, vidi članak Stvarni život.