TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Naučnici veruju da je naš svemir počeo sa jednom ogromnom eksplozijom energije i svetla, koji zovemo Veliki prasak. To je bio sam uzrok svega što postoji. Početak svemira, uzrok prostora a čak i inicijalni uzrok samoga vremena.
Ništa što mi danas vidimo nije postojalo pre ovog konkretnog trenutka.
Dalje, bilo je nešto van vremena, van prostora i van materje zbog čega je sve ovo nastalo.
Uverenje da je naš svemir započet i da nije oduvek postojao, donosi ogromne izazove nevernim (nontheističkim) naučnicima.
Da li su naučnici sigurni uvezi ove teorije Velikog praska? Da. U kasnim dvadesetima dvadesetog veka, astronom Edwin Hubble je preko svog teleskopa video da su galaksije (udaljene nekoliko miliona svetlosnih godina) odjurile jedna od druge fantastičnim brzinama. To nije bilo izazvano delovanjem neke sile koja ih je odbacivala jednu od druge. Radije, one su se još uvek kretale kao rezultat od praiskonske eksplozije, sve iz jedne tačke postanka.
U ovoj tački postanka, sva masa u svemiru je bila sabijena u jednu jedinu tačku beskonačne zbijenosti...manjoj nego jedan atom.2 Zatim je u kosmičkoj eksploziji--Velikom prasku--nastao svemir. Steven Weinberg, nobelovac za fiziku, daje dalji opis: "U oko jednoj stotinci sekunde, najranijeg vremena o kojem možemo pričati sa bilo kakvim uverenjem, temperatura svemira je bila oko sto hiljada miliona (1011) stepeni Celzijusa. To je puno toplije od središta čak i najtoplije zvezde, zapravo toliko toplo, da nijedne komponente obične materje, molekuli ili atomi ili čak jezgra atoma, nisu mogli da se drže zajedno."3 On nastavlja: "Svemir je bio ispunjen svetlošću."
Ovo je jezivo paralelno sa zapisom: " U početku stvori Bog nebo i zemlju... I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost."4 Desilo se ne iz materje, nego iz izricanja. Izgovorena reč. " Neka bude svetlost."
Gledanjem svetih spisa svih glavnih religija, samo Biblija opisuje ono što su od tada i naučnici otkrili: bila je eksplozija svetla i početak našeg svemira...izvan samog univerzuma. Sa njom je došao sam početak prostora, materje i vremena. To je bila jedna jedina tačka početka za sve. U Knjizi Postanka (1.Mojsijeva) je iznova i iznova zapisano: "I Bog reče..." a zatim "...i bi tako."
Umesto toga, da li se mogao naš svemir dogoditi kroz zakone fizike: kao što su gravitacija, elektromagnetizam, brzina svetlosti, itd? Ne, jer te stvari još nisu postojale. Početni događaj samoga univerzuma je proizveo zakone fizike i sve je počelo bez njih.
Astrofizičar Robert Jastrow, samoproglašeni agnostik, je izjavio: "Seme svega što se desilo u Univerzumu je bilo posađeno u tom prvom trenutku; svaka zvezda, svaka planeta i svako živo biće u Univerzumu je nastalo kao rezultat događaja koji su pokrenuti u trenutku kosmičke eksplozije. To je bukvalno bio momenat Stvaranja...Svemir je zablistao, i mi ne možemo da otkrijemo šta je to uzrokovalo."5 Kao što je navedeno, ovaj zaključak je uznemirujući za ateističke naučnike. Posmatrati reakciju a ne biti u stanju dokumetovati uzrok je uznemiravajuće.
Jastrow zaključuje: "Za naučnika koji živi po veri u silu razloga, priča se završava kao loš san. On je odmerio planinu neznanja; predstoji mu osvajanje najvišeg vrha; i kada savlada poslednju stenu, biva pozdravljen od strane grupe teologa koji tamo sede već vekovima."6
Zamislite olakšanje ovih naučnika kada su astronomi Hermann Bondi, Thomas Gold i Fred Hoyle, 1948.godine, dali predlog koji je postao poznat kao svemir "stabilnog stanja". Njihova teorija je bila da je svemir bio beskrajne starosti. Tako, nema stvaranja ili nije potreban uzrok.
Međutim, u šezdesetima dvadesetog veka, teorija stabilnog stanja je pretrpela razarajući udarac kada su dva radio inženjera u Bell laboratoriji (Arno Penzias i Robert Wilson) otkrili misteriozno zračenje koje je dolazilo iz svemira. Ono je dolazilo podjednako iz svih pravaca. Kada je izmerena temperatura ove radijacije, potvrđen je njen izvor. Ovo zračenje nije oduvek postojalo ili došlo iz jednog dela svemira. Ono je došlo iz tog početnog, izvornog trenutka stvaranja.
Kasnije, 1996.godine, NASA-n satelit COBE (Cosmic Background Explorer) je takođe dodatno potvrdio da je iskonsko pozadinsko zračenje ukazalo na eksplozivni početak svemira. Nivoi vodonika, litijuma, deuterijuma i helijuma koji su danas u našem svemiru takođe to potvrđuju.
Ima li naučnika koji se još uvek žele suprostaviti upletenosti teorije Velikog praska? Da. Ima naučnika kojima je neugodno živeti sa njom: (1) nepoznat uzrok ili (2) zaključak da Bog jeste uzrok. Tako da se odlučuju za treću opciju.
Koje objašnjenje daju ovi naučnici za početak celog našeg svemira, energije, vremena i prostora?
Oni su pokušali jednostavno negirati fundamentalnu pretpostavku na kojoj leži nauka: da sve što postoji mora imati uzrok.
Fizičar Victor Stenger kaže da svemir možda nije "uzrokovan" i da je možda "nastao iz ničega".7 Filozof Bertrand Russell je prihvatio ovaj stav u debati o postojanju Boga. Rekao je: "Svemir je jednostavno tu, i to je to."8
Jedno je konstatovati da je nešto večno, i stoga nije potreban "uzrok". Ali je potpuno drugo da se naučno posmatra sam početak nečega, trenutno započinjanje nečega i onda pokušati reći da to nema uzrok.
Čak i David Hume, jedan od najskeptičnijih filozofa, je ovaj stav procenio kao smešan. Uz svu njegovu skepsu, Hume nikada nije odricao uzročnost. 1754.godine, Hume je napisao: "Nikada nisam izjavio tako apsurdnu ideju poput one da je išta nastalo bez uzroka."9
Čisto naučni zaključci dosledno ukazuju na jedini zaključak: svemir je imao sam početak, eksploziju, gde je sve ono što znamo--svemir, vreme, prostor, naučni zakoni kojih se pridržavamo--imalo početak. Ako ste ikada želeli da verujete u Boga, a zacelo niste želeli da to učinite u protivrečnosti sa poznatim naučnim činjenicama, nauka vam daje razlog da verujete da Bog postoji i da je moćno stvorio sve stvari.
Logično je zaključiti da je Bog, koji je od početka, večan i van vremena, stvorio vreme. Bog koji je svugde prisutan i ne može biti ograničen prostorom, je stvorio prostor. Bog koji je duhovan, nematerjalan i van materje je izvor našeg svemira i to je sve. To je poruka koja se upadljivo ponavlja celom Biblijom.
" Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio? Ne znaš li? Nisi li čuo da Bog večni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, "10
"... jer On zapovedi i stvoriše se."11
Biblija kaže da je Bog oblikovao zemlju da bude nastanjena, od početka imajući nas na umu. On je dao Svoj dah života ljudima i kratak boravak na zemlji sa punom svrhom da bi Ga tražili i da bi Ga našli. Ako Ga ne upoznamo, mi smo onda promašili celu svrhu našeg postojanja. Ko zna bolje od Boga šta je razlog našeg postojanja?
Da li želite da upoznate Autora svemira? Evo šta On obećaje: " Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama."12 Ako ćemo nastojati da Ga upoznamo, Bog kaže: " I daću vam se da me nađete"13 U stvari, On izjavljuje: " Mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razume i poznaje mene..."14
Mi imamo mogućnost da upoznamo Boga koji je izazvao početak svemira.
Da li želiš da započneš zajedništvo sa Bogom? Evo kako možeš: Lično poznavati Boga.
Delovi ovog kratkog naučnog članka koji opisuje kako je svemir stvoren, su prilagođeni iz Dinesh D'Souza, Šta je tako dobro u hrišćanstvu, Regnery Publishing, Inc., 2007, Poglavlje 11.
| ► | Kako upoznati Boga… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
Napomena: (1) izostavljeno (2) Dinesh D'Souza, Šta je tako dobro u hrišćanstvu, (Regnery Publishing, Inc., 2007) str.118. (3) Steven Weinberg; Prva tri minuta: Moderni pogled na poreklo svemira; ; (Basic Books,1988); str. 5. (4) Postanak 1:1-3 (5) Robert Jastrow; Poruka od profesora Robert Jastrow-a"; LeaderU.com; 2002. (6) Robert Jastrow; Bog i astronomi; (Readers Library, Inc.; 1992) (7) Victor Stenger, "Da li je nauka našla Boga?" (Free Inquiry, tom 19. br. 1), 2004. (8) Bertrand Russell and Frederick Copleston, "Postojanje Boga" u John Hick izdanju, Postojanje Boga (New York: Macmillan, 1964), str. 175. (9) J.Y.T. Greid, izdanje, Pisma Davida Hume (Oxford: Clarendon Press, 1932), str.187. (10) Izaija 40 (11)Psalam 148:5 (12) Jakov 4:8 (13) Jeremija 29:14 (14) Jeremija 9:23-24
