Da li je Bog stvorio svemir za šest dana?

Predlog...

• Nauka je potvrdila da se svemir razvijao milijardama godina.
• Biblija kaže da je Bog sve stvorio za šest dana.
• Stoga morate izabrati da verujete nauci ili Bibliji, zar ne?

Ovaj članak bi vas mogao iznenaditi, ali odgovor je ... ne. Biblijski tekst ne zahteva da verujemo da je stvaranje završeno za šest dana. Zapravo, reči korištene u Postanku/1.Mojsijeva daju prostor da je Bog uzeo vreme od milijarde godina da bi stvorio naš univerzum. Ono što sledi daje objašnjenje …

Biblija započinje ovom Božijom izjavom:

" U početku stvori Bog nebo i zemlju."¹

Ni iz čega, u jednom trenutku, Bog je stvorio nebo i zemlju. Ovo je bila nepromenljiva, polazna tačka našeg univerzuma, ono što su naučnici opisali kao „Veliki prasak“.

Sledeća rečenica u Postanku kaže da je zemlja bila " A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom;". Celo poglavlje nadalje opisuje Boga koji dalje razvija Svoje stvaranje: atmosferu Zemlje, položaj sunca i zvezda, razdvajanje vode na Zemlji od kopna, stvaranje biljnog i životinjskog sveta , kao i života u moru, i na kraju, čovečanstva.

Pitanje je, da li Biblija kaže da je Bog završio stvaranje svemira za šest dana?

Zašto polemika?

U Postanku se čita kao da su nebo i zemlja završeni šestog dana:

" Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti. Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. "²

Kaže „šesti dan“. Ali morate znati da je Postanak napisan na jevrejskom. Jevrejski jezik koristi manje reči od npr. engleskog , što donosi veću dvosmislenost. Na primer, na jevrejskom „Zemlja“ može značiti kopno, tlo, region ili državu.

Reč „dan“ (što je na jevrejskom „yom“) može značiti: 24-časovni dan, danju, danas, zauvek, neprekidno ili neodređeno vreme. Dakle, „šesti dan“ je zapravo nepoznato vreme. Ne postoji ništa što zahteva da to čitamo i razumemo kao šest 24 sata.

Možda ćete pitati, ali šta je sa frazom koja je ide uz nju? ..." I bi veče i bi jutro, dan šesti."³ Zar to ne kaže 24 sata? Ne. „ 'Večer i jutro' je idiomatski izraz u semitskim jezicima. Kao i svi idiomi, njegovo značenje nije bukvalno ... poput yom, koja označava dug i neodređen period.“⁴

Dvosmislena referenca za vreme se nalazi u celoj Bibliji. Na primer, periode carskih imperija su se često nazivali danima: „U danima kralja Jozije ...“ Mada je njihova vladavina trajala godinama, a ne samo danima.

A i navedeno je u Novom zavetu: "Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, i hiljadu godina kao jedan dan."⁵ Čak se i tu figurativno misli a ne doslovno 1.000 godina = jedan dan. Poenta je da se Božiji osećaj za vreme prilično razlikuje od našeg. Naša definicija dana je puna rotacija zemlje za 24 sata, ali ko će reći koja je bila tokom stvaranja?

Drugo poglavlje Postanka kaže:

" To je postanje (generacije) neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo."⁶

Da li to znači da je Bog stvorio nebo i zemlju u jednom danu, umesto u šest dana? Ne.

"Yom“ nije zamišljen da bude posebno vremenski definisan. Da je jevrejski izraz bio precizan, onda bismo sigurno morali da se držimo onoga što piše. Međutim, kraj 1. poglavlja Postanka mogao bi se podjednako tačno prevesti: „I bilo je veče i bilo je jutro, šesti vremenski period. Tako se dovrši nebo i zemlja ...“

Može se odnositi na milijarde godina

Tekst nas ne obavezuje da zaključimo da je Bog dovršio Svoje stvaranje u šest, 24-časovnih vremenskih intervala, niti se knjiga Postanka nužno kosi sa naučnim zaključcima da je stvaranje zemlje i univerzuma trajalo milijardama godina.

Nema puno smisla fokusirati se na temu dužine vremena (kada će jevrejski jezik ionako ostati dvosmislen), umesto da se fokusiramo na daleko važniju poruku da šta se zapravo događalo ?!

Ako biste osvojili lutriju od 100.000 dolara, da li bi vam zaista bilo važno koji je bio dan kada ste kupili kartu ili koliko ste dugo stajali u redu da biste je kupili?

Ponovo, ono što je zaista važno jeste da je Sveto pismo vrlo jasno da je u stvarnoj istoriji Bog izabrao da stvori zemlju, sunce i zvezde, sve aspekte univerzuma, okeane, vegetaciju, život u moru, životinje i čovečanstvo. Bog je nedvosmisleno tvorac i začetnik svega toga.

Napomene: (1) Postanak 1:1 (2) Postanak 1:31-2:1 (3) Postanak 1:31 (4) Dr. Otto J. Helweg, citat sa sajta, Reason.org. (5) 2.Petrova 3:8 (6) Postanak 2:4