TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Napisala Merilin Adamson (Marilyn Adamson)
Svi mi želimo da prođemo kroz život sa nekim stepenom uspeha, sa nekim osećajem da smo dobro postupili. Šta je sa vodećim svetskim religijama? Da li postoji bilo šta u njima što bi našim životima pružilo veću dubinu i usmerenje?
Ono što sledi je prilika da pogledamo sisteme vodećih vera u svetu... hinduizam, nju ejdž, budizam, islam i hrišćanstvo.* Obuhvaćen je i kratak opis svake od njih, njihov pogled na Boga i kakvu bi korist neka osoba mogla da ima od svake od njih. Na kraju je objašnjenje u čemu se Isusovo učenje razlikuje od svetskih religija.
*Svaka od ovih religija sadrži i sekte sa različitim verovanjima. Opis koji je ovde prikazan se usredsređuje na srž svake pojedine religije. I druge veće religije bi, kao što je Judaizam, mogle da se razmotre, ali da bismo malo skratili, mi smo odabrali samo ove.
Većina hindusa se klanja jednom Biću krajnjeg jedinstva (Brahman) kroz bezbroj zastupnika u vidu bogova i boginja. Ova razna božanstva postaju utelovljeni u idolima, hramovima, guruima, rekama, životinjama, itd.
Hindusi gledaju na svoj položaj u ovom životu kao na nešto što je zasnovano na njihovim delima u prethodnom životu. Zato hinduizam daje moguće objašnjenje za patnju i zlo u ovom životu. Ako je nečije ponašanje bilo zlo, onda bi oni mogli da dožive izuzetne nevolje u ovom životu. Tako onda te osobe zaslužuju bol, bolest, siromaštvo ili katastrofu poput poplava, zbog svojih zlih dela obično učinjenih u prethodnom životu.
Cilj jednog hindusa je da se oslobodi zakona karme... da se oslobodi od neprekidnih reinkarnacija. Jedino duša je bitna koja će jednog dana biti oslobođena tog ciklusa ponovnog rađanja i počivaće u miru.
U hinduizmu, osoba ima slobodu da izabere na koji način će da teži duhovnom savršenstvu. Postoje tri moguća načina da se okonča ovaj ciklus karme: 1. Biti s ljubavlju odan bilo kom od hindu bogova ili boginja; 2. Rasti u znanju kroz meditaciju Brahmana (sjedinjavanje)... kako bi shvatili da okolnosti u životu nisu stvarne, da je lični karakter iluzija a samo Brahman je stvarnost; 3. Biti posvećen raznim religioznim ceremonijama i ritualima.
„Nju ejdž“ promoviše razvoj lične sile ili božanstva. Kada govori o Bogu, sledbenik nju ejdža ne govori o uzvišenom, ličnom Bogu koji je stvorio čitav svet, već govori o nekoj višoj svesti u samom sebi. Osoba koja teži duhovnom razvoju vidi sebe kao božanstvo, kosmos, svet. Zapravo, sve što ta osoba vidi, čuje, oseti ili zamisli treba se smatrati božanskim.
Visoko eklektičan, „Nju ejdž“ je kolekcija antičkih duhovnih tradicija , koje naučava ogoman niz govornika, knjiga i seminara. Priznaje mnoštvo bogova i boginja, kao i hinduizam. Zemlja se smatra izvorom svake duhovnosti, i ona poseduje svoju inteligenciju, emocije i božanstvo. Ali iznad svega nalazi se sopstvena ličnost. Sopstvena ličnost je začetnik, kontrolor i bog iznad svega. Ne postoji realnost izvan onoga što je jedna osoba odlučila.
„Nju ejdž“ uči širok spektar istočnjačkog misticizma i duhovne, metafizičke i psihičke tehnike, kao što su vežbe disanja, jednoličnog pevanja, udaranja ritma, meditiranja... kako bi se razvila izmenjena svest i lično božanstvo.
Bilo šta negativno što neka osoba doživi (neuspehe, tugu, gnev, sebičnost, bol) se smatra iluzijom. Verujući da su oni sami potpuno gospodari nad svojim životom, onda ništa vezano za njihov život nije loše, negativno ili bolno. Vremenom se jedna osoba duhovno razvije do tog stepena gde više nema objektivne, spoljašnje stvarnosti. Osoba, koja postaje bog, stvara svoju sopstvenu stvarnost.
Budisti se ne klanjaju bogovima ili Bogu. Ljudi koji ne pripadaju budizmu često misle da se budisti klanjaju Budi. Zapravo, Buda (Sidarta Guatama) nikada nije tvrdio za sebe da je božansko biće, već ga budisti smatraju za nekoga ko je već dostigao ono čemu oni teže, a to je duhovno prosvetljenje i, zajedno sa tim, sloboda od neprestanog ciklusa života i smrti.
Većina budista veruje da jedna osoba ima bezbroj novih rođenja, koja neizbežno podrazumevaju i patnje. Budista teži da prekine ova ponovna rođenja. Budisti veruju da čežnje, averzije i obmane neke osobe izazivaju ova ponovna rođenja. Stoga, cilj jednog budiste je da očisti svoje srce i da odbaci svaku čežnju koja vodi ka senzualnim željama i privrženosti sebi.
Budisti slede spisak religioznih principa i pridržavaju se ličnog uzdržavanja, poste i veoma su posvećeni meditaciji. Kada budista meditira, to nije isto što i molitva ili usredsređivanje na boga, to je više samo-disciplina. Kroz izvežbanu meditaciju neka osoba može da dosegne Nirvanu – „izduvavanje“ plamena požude.
Budizam pruža nešto što važi za većinu religija u svetu: disciplinu, vrednosti i uputstva po kojima bi neka osoba možda želela da živi.
Muslimani veruju da postoji jedan svemogući Bog, po imenu Alah, koji je beskrajno nadmoćan i uzvišen nad čovečanstvom. Alaha smatraju stvoriteljem sveta i izvorom svakog dobra i svakog zla. Sve što se dešava je volja Alaha. On je moćan i strog sudija, koji će biti milosrdan svojim sledbenicima u zavisnosti od toga da li su njihova životna dobra dela i religiozna pobožnost bili dovoljno dobri. Odnos sledbenika sa Alahom je kao sluge prema Alahu.
Iako jedan musliman poštuje više proroka, Muhamed se smatra poslednjim prorokom i njegove reči i način života su atoritet toj osobi. Da bi neko bio musliman, mora da sledi pet religioznih dužnosti: 1. Da ponavlja veroispovest koja govori o Alahu i Muhamedu; 2. Da recituje određene molitve na arapskom jeziku pet puta na dan; 3. Da daje siromasima; 4. Da jedan mesec u svakoj godini, posti uzdržavajući se od hrane, pića, seksa i pušenja od izlaska do zalaska sunca; 5. Da krene na hodočašće jednom u toku života kako bi se klanjao u svetilištu u Meki. Po smrti – u zavisnosti od vernosti obavljanja svojih obaveza – musliman se nada da će ući u Raj. Ako ne uđe, biće večno kažnjavan u paklu.
Za mnoge ljude, Islam se podudara sa njihovim očekivanjima vezanim za religiju i božanstvo. Islam uči da postoji jedan uzvišeni bog, kome se treba klanjati kroz dobra dela i disciplinovane religiozne rituale. Nakon smrti osoba će biti nagrađena ili kažnjena u zavisnosti od njegove religiozne pobožnosti. Muslimani veruju da je žrtvovanje sopstvenog života Alahu siguran način ulaska u Raj.
Hrišćani veruju u večnog Boga koji je stvoritelj svega što postoji. Na Njega se gleda kao na Boga punog ljubavi koji svakome nudi lično zajedništvo sa Njim već sada u ovom životu.
U Svom životu na Zemlji, Isus Hrist se nije predstavio kao prorok koji ukazuje na Boga ili kao učitelj prosvetljenja. Radije, Isus je tvrdio da je Bog u ljudskom obliku. Činio je čuda, opraštao ljudima njihove grehe i govorio da će svako ko veruje u Njega imati večni život.
Isusovi sledbenici su smatrali da je Biblija Božija pisana poruka čovečanstvu. Povrh toga što je ona istorijski zapis Isusovog života i Njegovih čuda, Biblija otkriva Božiji karakter, Njegovu ljubav i istinu, i na koji način neka osoba može da ima zajedništvo sa Njim kao sa prijateljem.
Hrišćani veruju da su svi ljudi zgrešili, uključujući i njih same. Oni Isusa vide kao Spasitelja, Mesiju za koga su prorokovali svi proroci iz Saroga zaveta, u Bibliji. Oni veruju da je Isus Hrist, iz ljubavi prema nama, platio za greh celoga čovečanstva umiranjem na krstu. Tri dana kasnije je ustao iz mrtvih, baš kao što je bio obećao, dokazujući time Svoje božanstvo.
Gledajući na ove glavne sisteme verovanja i njihova shvatanja o Bogu, pronalazimo izuzetnu raznolikost:
Da li sve religije slave istog Boga? Da razmotrimo to. „Nju ejdž“ uči da svi treba da se usredsrede na kosmičku svest, ali to bi zahtevalo od islama da se odrekne svog jedinog Boga, od hinduizma da se odrekne svog mnoštva bogova, i od budizma da ustanovi da postoji Bog. Od svih ovih, samo je jedna utvrdila da ima Boga koji voli, i koji se može upoznati već sada u ovome životu.
Vodeće religije u svetu (hinduizam, nju ejdž, budizam, islam, hrišćanstvo) su svaka za sebe jedinstvene.
Većina svetskih religija prepušta pojedinca samome sebi, u stremljenju za duhovnim savršenstvom.
U hinduizmu, osoba je prepuštena sama sebi da pokuša da se oslobodi od karme. U nju ejdžu osoba radi na svom ličnom božanstvu. U budizmu suština je pojedinačni pohod ka oslobođenju od čežnje. A u islamu, pojedinac sledi religiozne zakone da bi ušao u Raj posle smrti. Sa Isusom Hristom, mi vidimo Boga koji nam nudi zajedništvo sa Njim, ne na osnovu našeg truda, nego na osnovu onoga što je On uradio za nas.
Svi smo svesni ličnih nedostataka i potrebe da budemo bolji. To je ono što vodi u stvaranje religija. Takođe želimo osećati mir, ispunjenje i unutrašnju snagu. Tako mi krećemo da praktikujemo meditaciju, religijske rituale, savete iz knjiga za samopomaganje, hodočašća, itd.
Međutim, kada je reč o povezivanju sa Bogom koji postoji i koji nas je stvorio, naš problem nije u nedostatku ličnog truda. Naš problem je greh. Nijedna količina dobrih dela neće prekriti ili zamaskirati ona vremena kada smo se ponašali suprotno Božijim svetim načelima.
Zanimljivo, Buda nikada nije tvrdio da je bezgrešan. Muhamed je takođe priznao da mu je potrebno oproštenje. „Bez obzira koliko su možda bili mudri, koliko nadareni, koliko uticajni ostali proroci, gurui i učitelji, imali su dovoljno zdravog razuma da znaju da su nesavršeni kao i svi mi ostali.“1
Bog kaže da naši gresi stoje kao prepreka između nas i Njega. Mi osećamo tu odvojenost, tu udaljenost. To je ono što vodi do praktikovanja religijskih rituala.
Bog priznaje ovu odvojenost između nas i Njega ali je obezbedio rešenje za to. Rekao je da je plata za greh smrt...večna duhovna odvojenost od Njega. Ipak iz ljubavi prema nama, Isus Hrist, koji je sam Bog, je došao u ljudskoj formi da plati za naš geh za nas.
Isus je uzeo na Sebe sav naš greh, patio na krstu i svojevoljno umro umesto nas. Biblija kaže: " Po tom poznasmo ljubav što On za nas dušu svoju položi."2
" Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem."3
Bog nam nudi potpuno oproštenje zbog Isusove smrti umesto nas. To znači oproštenje svih naših greha... u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Isus ih je sve platio. Bog, koji je stvorio svemir, nas voli i želi da ima zajedništvo sa nama. „Ovako je Bog pokazao svoju ljubav među nama: poslao je svog jedinorođenog Sina u svet da kroz njega živimo.“4
„Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propradne, nego da ima večni život.“5
Hrist nam nudi pravo oslobođenje od naših greha i krivice. On ne ostavlja neuspehe neke osobe na njihovim leđima, sa nejasnom nadom da će sutra možda postati bolja osoba.
U Isusu Hristu, Bog je posegnuo ka čovečanstvu, pružajući nam način na koji možemo da Ga upoznamo.
Isus je rekao, „Ko dođe k meni, neće ogladneti; i ko u mene veruje, neće nikada ožedneti... i neću odbaciti onoga ko mi dođe.“6 Isus je pozivao narod ne samo da slede Njegova učenja, već da slede Njega. On je rekao, „Ja sam put, istina i život.“7 Tvrdeći da je On istina, Hrist ide mnogo dalje od običnih proroka i učitelja koji su jednostavno rekli da oni govore istinu.8
Isus je Sebe izjednačavao sa Bogom, i čak je dao dokaz za to. Isus je rekao da će biti razapet na krstu i da će tri dana posle Svoje smrti ponovo oživeti. On nije rekao da će se jednog dana reinkarnirati u budućem životu. (Ko bi onda ikada znao da li se to zaista desilo?)
On je rekao da će se tri dana posle Njegove sahrane pokazati živim onima koji su prisustvovali Njegovom raspeću. Tog trećeg dana, Isusova grobnica bila je prazna i mnogi ljudi su posvedočili da su Ga ponovo videli živog. On sada nudi večni život i nama.
Ovo nije predanost nekoj metodi samo-poboljšanja kao štu su na primer „Osam koraka do...“ ili „Pet stubova,“ ili meditacija, ili dobra dela ili čak Deset Zapovesti. Sve ovo deluje kao jasni, dobro definisani, laki za praćenje koraci ka duhovnosti. Ali onda postaje preteška težnja za savršenstvom, a veza sa Bogom i dalje ostaje daleka. Naša nada nije u tome da sledimo zakone ili standarde, već u poznanju Spasitelja koji nas u potpunosti prihvata zbog naše vere u njega i njegove žrtve za nas. Mi ne zaslužujemo naše mesto u nebu nekim religioznim trudom ili dobrim delima. Nebo je za nas besplatan dar, kada započnemo zajedništvo sa Isusom Hristom.
Sa Isusom Hristom u pitanju je dvosmerni odnos između vas i Boga. On nas uz dobrodošlicu poziva da dođemo k njemu. „Gospod je blizu svima koji ga prizivaju, svima koji ga prizivaju u istini.“9 Možete komunicirati sa Bogom, koji će odgovoriti na vaše molitve, daće vam veći mir i radost, daće vam smernice, pokazaće vam Svoju ljubav, i preobraziće vaš život.
Isus je rekao: „Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju.“10 To neće značiti da će život postati savršen i oslobođen od problema. Već znači da usred života, možete ostvariti odnos sa Bogom koji je voljan da bude uključen u vaš život i koji je veran u Svojoj ljubavi.
Naša nada nije u sleđenju zakona ili standarda, nego u poznavanju Spasitelja koji nas u potpunosti prihvata zbog naše vere u Njega i Njegovu žrtvu za nas. Mi ne zarađujemo naše mesto u nebu preko našeg truda u religioznim ritualima ili preko dobrih dela. Nebo je besplatan dar za nas, kada započnemo odnos sa Isusom Hristom.
Da li biste voleli da vam u potpunosti bude oprošteno i da lično upoznate Božiju ljubav koju On ima za vas?
U svetskim religijama osoba ima povezanost sa učenjima, idejama, putevima, ritualima. Kroz Isusa, osoba može imati povezanost sa moćnim Bogom koji je pun ljubavi. Možete pričati sa Njim i On će vas voditi u vašem sadašnjem životu. On vam neće samo ukazati na put, filozofiju ili religiju.
On vas sa dobrodošlicom zove da Ga upoznate, iskusite radost i imate sigurnost u Njegovu ljubav usred životnih izazova. " Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo."11
Možete započeti zajedništvo sa Bogom još sada. To je tako jednostavno kao kada iskreno od Boga zatražite oproštenje za svoje grehe i pozovete Ga da uđe u vaš život. Isus je rekao: „Evo stojim na vratima [tvoga srca] i kucam. Ako neko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu.“12
Da li biste želeli da započnete zajedništvo sa Bogom koji vas je stvorio, koji vas duboko voli? To možete učiniti još sada, ako je to želja vašeg srca: „Bože, molim Te da mi oprostiš i da uđeš još sada u moje srce. Hvala Ti Isuse što si umro za moje grehe. Hvala Ti što si ušao u moj život, baš kao što si i rekao.“
Ako ste iskreno zamolili Boga da uđe u vaš život, onda ste započeli lični odnos sa Njim. Kao da ste tek upoznali Boga i On želi da Ga bolje upoznate.
| ► | Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)… |
| ► | Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
Napomena: (1) Ervin V. Lucer (Erwin W. Lutzer), Hrist među drugim bogovima (Čikago: Mudi štampa, 1994), str. 63 (2) Prva poslanica Jovanova 3:16 (3) Poslanica Rimljanima 6:23 (4) Prva poslanica Jovanova 4:9 (5) Evanđelje po Jovanu 3:16 (6) Evanđelje po Jovanu 6:35 (7) Evanđelje po Jovanu 14:6 (8) Lucer, str. 106 (9) Psalmi 145:18 (10) Evanđelje po Jovanu 10:10 (11) Prva poslanica Jovanova 3:1 (12) Otkrivenje 3:20
