TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Napisao Ričard Purnel (Richard Purnell)
Dr. Henri Brant (Dr. Henry Brandt) je rekao u časopisu „Collegiate Challenge,“ da postoji sindrom, šablon, kada mu dolaze parovi. Često kažu: „U početku, seks je bio uzbudljiv. Onda sam počeo da se osećam čudno, a zatim sam počeo i svoju partnerku da gledam čudno. Počeli smo da se raspravljamo i svađamo i konačno smo raskinuli. Sada smo neprijatelji.“
Ovaj sindrom ja nazivam sindrom sledećeg jutra. Budimo se i shvatamo da intimnost i nije tu. Seksualni odnos nas više i ne zadovoljava, a ono sa čime na kraju završavamo nije ono što smo od početka želeli. Sve što preostaje su dve egocentrične osobe koje traže samo-zadovoljstvo. Elementi iskrene ljubavi i intimnosti se ne mogu steći istog trena, pa se nađete u neuravnoteženom stanju, tragajući za harmonijom.
Svako od nas ima pet značajnih delova u svom životu. Posedujemo fizički, emotivni, mentalni, društveni i duhovni deo. Svih pet delova su osmišljeni da na harmoničan način funkcionišu zajedno. U našoj potrazi za intimnošću, mi želimo rešenje danas, ili juče. Jedan od naših problema je da želimo „instant“ zadovoljenje. Kada potreba za intimnošću u nekoj vezi ostane neispunjena, mi odmah tražimo neko „instant“ rešenje. Gde ga tražimo? Fizičko, mentalno, društveno, emotivno ili duhovno? U pitanju je fizičko. Mnogo je lakše biti fizički intiman sa nekim nego biti intiman u bilo kojoj od ostale četiri oblasti. Možete postati fizički intimni sa osobom suprotnog pola u roku od jednog sata, ili pola sata – to samo zavisi od nagona! Međutim, ubrzo otkrivate da je seks samo privremeno ispunjenje površne želje. Postoji mnogo dublja potreba koja još uvek nije zadovoljena.
Šta se dešava kada uzbuđenje izbledi tako da što više upražnjavate seks, to manje uživate u njemu? Mi to razionalizujemo rečima: „Mi smo zaljubljeni. Ne, mislim stvarno zaljubljeni.“ Međutim, i dalje osećamo krivicu i nezadovoljstvo. U studentskim domovima širom Amerike vidim muškarce i žene u potrazi za intimnošću, ulazeći iz jedne veze u drugu, s nadom da će „Ovoga puta biti drugačije. Ovoga puta ću imati vezu koja će da traje.“
Verujem da ono što zaista želimo nije seks. Ono što zaista želimo je intimnost.
Danas, reč intimnost je poprimila seksualne konotacije. Međutim, ona je mnogo više od toga. Ona podrazumeva sve različite dimenzije našeg života – da, fizičke, ali takođe i društvene, emotivne, mentalne i duhovne aspekte. Intimnost zapravo znači potpuno deljenje života sa nekim. Zar nismo svi u nekom trenutku imali želju za bliskošću, za jedinstvom, za time da podelimo svoj život u potpunosti sa nekim?
Maršal Hodž (Marshall Hodge) je napisao knjigu pod nazivom Vaš strah od ljubavi. U njoj on kaže: „Mi čeznemo za trenucima izražavanja ljubavi, bliskošću i nežnošću, ali često, u presudnom trenutku, mi se često povlačimo. Plašimo se bliskosti. Plašimo se ljubavi.“ Kasnije u toj istoj knjizi Hodž izjavljuje: „Što se više približavate nekome, to je veća mogućnost da budete povređeni.“ Upravo taj strah od bola je ono što nas često udaljava od pronalaženja prave intimnosti.
Držao sam seriju predavanja na fakultetu u Južnom Ilinoisu. Posle jednog od sastanaka, jedna žena mi je prišla i rekla: „Moram da razgovaram sa vama o mojim problemima sa momkom.“ Seli smo, i ona je počela da mi govori o svojim problemima. Posle par trenutaka, ona je dala sledeću izjavu: „Sada preduzimam sve mere da više nikada ne budem povređena.“ Ja sam joj rekao: “Drugim rečima, daješ sve od sebe da nikada više ne zavoliš.“ Ona je mislila da je nisam dobro razumeo, pa je nastavila. „Ne, to nije ono što želim da kažem. Ja jednostavno ne želim više da budem povređena. Ne želim bol u svom životu." Rekao sam: „Tako je, ne želiš ljubav u svom životu.“ Vidite, ne postoji „bezbolna ljubav.“ Što se više približite nekome, to je veća mogućnost da budete povređeni.
Po mojim procenama rekao bih da ćete Vi (i oko 100 posto populacije) reći da ste nekada u vezi bili povređeni. Pitanje je u tome kako se nosite sa tim bolom? Da bismo kamuflirali bol, mnogi od nas daju ljudima ono što ja nazivam „dupli signal.“ Kažemo nekoj osobi: „Gledaj, želim da mi priđeš bliže. Želim da volim i da budem voljen. . . ali čekaj malo, već sam bio povređivan ranije. Ne, ne želim da razgovaram o ovim temama. Ne želim da slušam o tim stvarima." Podižemo zidove oko svojih srca kako bi nas zaštitili od bilo koga ko je spolja i želi da uđe i da nas povredi. Međutim, taj isti zid koji drži ljude napolju, drži i nas zaglavljene unutra. Rezultat? Nastupa usamljenost, a prava intimnost i ljubav postaju nemogući.
Ljubav je više od emocija, i mnogo je više od dobrog osećaja. Međutim naše društvo je uzelo ono što je Bog rekao u vezi ljubavi, seksu i intimnosti i to jednostavno promenilo u emocije i osećanja. Bog opisuje ljubav u najsitnije detalje u Bibliji, posebno u Prvoj poslanici Korinćanima, 13. poglavlje. Da biste osetili punu težinu Božije definicije ljubavi, predstaviću vam stihove od četiri do sedam (Prva poslanica Korinćanima 13:4-7) na ovakav način. Koliko bi vaše potrebe bile ispunjene ako bi vas neko voleo onako kako Bog kaže da bismo trebali biti voljeni:
Ovako Bog definiše ljubav koju želi za nas da je mi doživimo u našim odnosima. Primetićete da je ova vrsta ljubavi usredsređena na „drugu osobu.“ Ona daje umesto da traži za sebe. I tu je problem. Ko može da ispuni sve ovo?
Da bismo doživeli ovakvu vrstu ljubavi u našim odnosima prvo moramo da iskusimo Božiju ljubav prema nama. Ne možete dosledno ispoljavati ovakvu vrstu ljubavi prema nekome ako nikada niste bili voljeni na ovakav način. Bog, koji vas poznaje, koji zna sve o vama, voli vas na savršen način.
Bog nam kaže kroz drevnog proroka Jeremiju "Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost” (Jeremija 31:3). Dakle, Božija ljubav prema vama se nikada neće promeniti.
Bog nas je toliko voleo da je dozvolio da Isus Hrist bude razapet (drevni oblik smaknuća) za naše grehe kako bismo mi bili čisti. Čitamo u Bibliji, „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propradne, nego da ima večni život“ (Evanđelje po Jovanu 3:16). Kada se okrenemo Bogu i prihvatimo Njegovo oproštenje, tada počinjemo da doživljavamo Njegovo ljubav.
Bog nam kaže „Ako priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan i oprostiće nam grehe i očistiće nas od svake nepravednosti" (Prva poslanica Jovanova 1:9). Ne samo da Bog prašta naše grehe, već ih On zaboravlja i čisti nas.
Bog nastavlja da nas voli bez obzira na sve. Često se veze raspadaju kada u njima počne nešto da se menja, kao na primer nesreća koja je nanela štetu ili gubitak finansijskog položaja. Međutim Božija ljubav nije zasnovana na fizičkom izgledu ili na tome ko smo ili šta smo mi.
Kao što vidite, Božije gledište o ljubavi je potpuno drugačije od onoga što nam društvo govori o ljubavi. Da li možete da zamislite vezu ispunjenu ovakvom vrstom ljubavi? Bog nam jednostavno kaže da je Njegovo oproštenje i ljubav naše ako to samo zatražimo. To je Njegovo poklon nama. Međutim, ako odbijemo taj dar, mi ćemo biti sami sebi prepreka da ikada pronađemo pravo ispunjenje, pravu intimnost i pravi smisao u životu.
Božija ljubav pruža odgovor. Sve što mi trebamo da učinimo je da se odazovemo u veri i predanosti. Biblija nam kaže za Isusa: „A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu Božija deca – onima koji veruju u njegovo ime" (Evanđelje po Jovanu 1:12). Bog je poslao Svog jedinog Sina, Isusa, da umre umesto nas. Ipak, priči tu nije kraj. Tri dana kasnije, Isus je vaskrsao iz mrtvih. Kao Bog, On je danas živ i želi Svoju ljubav da usadi u vaše srce. Kada Ga jednom prihvatite, bićete zapanjeni time šta On može da učini u vašem životu i u vašim vezama.
Božija reč nam kaže da „Ko veruje u Sina (Isus Hrist), ima večni život; a ko neće da se pokori Sinu neće videti život, nego na njemu ostaje Božiji gnev“ (Evanđelje po Jovanu 3:36). Ono što Bog želi za nas jeste da imamo život, ne samo za danas, već za čitavu večnost. Ako donesemo odluku da Ga odbijemo, time biramo posledice greha, a to su smrt i večna odvojenost od Njega.
Upravo prihvatanje Isusa Hrista, primanje Njega u naš život i pouzdanje u Njega, daje ravnotežu našim životima. Vera u Boga oslobađa Božije oproštenje. Nema više skrivanja, i nema više hodanja našim putem. On je tu uz nas. Imamo mir sa Njim.
Kada poverujemo u Njega i počnemo da zavisimo od Njega, On počinje da prebiva u našim životima i mi imamo bliskost sa Njim. Njegovo oproštenje je tu da nas očisti od najdubljeg greha, od najdublje egocentričnosti, od najdubljeg problema ili borbe koju smo ikada imali ili ćemo imati.
Kroz Bibliju, Božiji stav prema seksu je veoma jasan. Bog je rezervisao seks za brak i jedino za brak. Ne zato što želi da mi budemo očajni, već zato što želi da sačuva naša srca. On želi da izgradi sigurnosnu bazu za nas, tako da kada stupimo u brak, njegova intimnost se može zasnivati na sigurnosti Božije ljubavi i mudrosti.
Kada sebe poverimo Isusu Hristu, On nam daje novu ljubav i novu snagu iz dana u dan. Tu dolazi do zadovoljenja one bliskosti za kojom tragamo. Bog nam pruža ljubav koja neće odustati, i neće prestati kako godine odmiču a vremena se menjaju. Njegova ljubav može da spoji dvoje ljudi, sa Njim u centru tog jedinstva. U vezi, dok se još uvek zabavljate i dok se zbližavate, ne samo duhovno, već i društveno, mentalno i emotivno, u mogućnosti ste da imate jedan iskren, brižan i blizak odnos koji vas ispunjava i uzbuđuje! I kada naiđete na vezu koja kulminira brakom, seksualno jedinstvo može samo da učvrsti temelj koji je već postavljen.
U bilo kojim međuljudskim odnosima, spoznaja da nas Bog voli nas oslobađa da iskreno volimo druge. Mi smo u manjoj emotivnoj potrebi. Ljubomora, gorčina i neiskrenost koje su odlike tako mnogih odnosa nisu naša jedina opcija. Otkrivamo da ne moramo biti u tome. Umesto toga, možemo staviti po strance igre, biti istinoljubivi i čak da oprostimo uvrede. Jednostavno rečeno, kada iskusimo Božiju ljubav, to će nas motivisati da se drugačije ophodimo prema drugima.
Da li želite upoznati Boga i dozvoliti Mu da vas vodi u vašem životu i vašim međuljudskim odnosima?
Možete prihvatiti Hrista još sada verom kroz molitvu. Molitva je razgovor sa Bogom. Bog poznaje vaše srce i ne mari toliko za vaše reči koliko za stav vašeg srca. Ono što sledi je primer jedne molitve: "Gospode Isuse, potreban si mi. Hvala Ti što si umro na krstu za moje grehe. Otvaram vrata svoga srca i prihvatam Te kao svog Spasitelja i Gospoda. Hvala Ti što si oprostio moje grehe i dao mi večan život. Preuzmi kontrolu nad mojim životom i učini me onakvom osobom kakvom me Ti želiš da budem.“
Da li ova molitva izražava želju vašeg srca? Ako izražava, onda molite ovu molitvu još sada. Kada poverujete u Hrista, On ulazi u vaš život baš kao što je i obećao. Ovim ćete započeti zajedništvo sa Njim koje će postajati još bliskije dok Ga budete bolje upoznavali. A sa Njim u centru, vaš život će poprimiti potpuno novu dimenziju – duhovnu – unoseći veću harmoniju i ispunjenje u sve vaše odnose.
Kada spoznate i iskusite Božiju ljubav za vas, bićete u stanju da Božijom ljubavlju volite druge, što pak vodi ka većoj dubini prave bliskosti.
| ► | Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)… |
| ► | Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
© 1997 Ričard Purnel. Ričard Purnel (Richard Purnell) je govorio studentima na preko 450 fakulteta i studentskih gradova. On je autor 12 knjiga, uključujući Postati prijatelj i ljubavnik i Slobodan da ponovo volim: Suočavanje sa seksualnim žaljenjem.
