TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Napisala Lora Kraus Kelenberg (Laura Krauss Calenberg)
Biti na naslovnim stranicama najboljih evropskih modnih časopisa za mene više nije bio san nego stvarnost. Gotovo da nisam mogla da poverujem! Sve što sam ikada želela jeste da budem u časopisima, da zaradim puno novca, i da putujem po celom svetu. Ta borba mukotrpnog sastavljanja kraja s krajem je konačno bila završena. Sada sam mogla da pijem i jedem u Parizu, svom novom domu, i nazdravljam slavi i bogatstvu. Na kraju krajeva, zar to nije suština života?
Kakva je vaša predstava o lepoti? Šta biste promenili kod sebe kada biste bili u mogućnosti? Kada sam sa devetnaest godina započela svoju karijeru sa firmom „Christian Dior,“ moje shvatanje lepote bilo je šta drugi misle o meni. Ako bih imala odobravanje ljudi i ako bi želeli da me angažuju za neki manekenski posao, onda bih dolazila do zaključka da sam sigurno zgodna. Moja logika se sastojala u tome da ako sam uspešna i ako imam posla, onda sam sigurno lepa. To je bio opasan misaoni šablon, jer sam svoje samopoštovanje stavljala u ruke drugih i u njihovo mišljenje o meni.
Još jedan način na koji sam utvrđivala lepotu bilo je druženje. Radila sam sa nekima od najlepših žena na svetu koje su se pojavljivale u najpopularnijim časopisima. Pošto su mi one bile prijateljice i bila sam im ravna, onda sam mislila, sigurno sam podjednako lepa kao i one.
Još jedan način kojim sam uveravala samu sebe bio je po broju muškaraca koje sam privlačila. Pošto su me jurili mnogi zgodni, pametni, uspešni muškarci, mislila sam da sam lepa. Bila sam popularna i imala sam puno prijatelja. A pošto je moj uspeh rastao i ljudi su me prepoznavali, veoma lako su me pozivali na razne žurke i mogla sam da idem gde god sam želela. Dakle, mora da sam lepa ako imam sve ove prijatelje i mogu da idem na sva ova mesta.
Kao rezultat svega toga, postala sam egoistična, egocentrična osoba koja živi život usmeren samo na sebe. Većinu svog vremena sam trošila na sebe i brinula sam samo za sebe. „Ja,“ „moja ličnost“ i „ja“ su bile moje tri omiljene reči. Čitav moj život bio je usredsređen na fizički izgled... moju težinu i moju kosu i moju odeću i moju sveukupnu privlačnost.
Jednom sam bila na dvomesečnom manekenskom zadatku u Japanu. Svakodnevno su ljudima bile određivane obaveze koje treba da urade za mene, čak i da mi vezuju pertle. Kada bih se oblačila, tu je bio neko da mi pridržava haljinu i kaput. Imali su troje ljudi koji su obavljali posao za jednu osobu. Sve je to hranilo moju egocentričnost i osećanje lične važnosti.
Takođe sam postala opsednuta poslom. Radila sam sedam dana u nedelji zato što sam znala da ništa nije zagarantovano – mogla sam ostati bez posla već sledećeg dana. Moj izgled bi mogao da propadne u bilo kom trenutku, tako da sam morala da prihvatam svaki posao. Radila bih u Nemačkoj tokom dana, zatim bih odletela za Pariz uveče da bih se ponovo vratila u Nemačku ujutru. Bila sam uplašena da ću sve to da izgubim tako da sam se čvrsto držala svega toga po bilo koju cenu. Tako sam prihvatala bilo koji i svaki posao koji sam mogla.
Kao rezultat toga postala sam iscrpljena i bolesna. Jednog dana sam se onesvestila usred snimanja i povredila koleno. Našla sam se u krevetu po prvi put u karijeri. To što nisam bila u mogućnosti da radim je bilo najstrašnije iskustvo koje sam ikada doživela, jer iako je bilo samo na dve nedelje to je značilo da treba da propustim sve modne revije za koje sam tek završila sve pripreme. Morala sam da otkažem četrnaest revija. Bila sam slomljena.
Međutim, jednog dana dok sam tako ležala u bolesničkoj postelji, nesposobna za rad, počela sam da razmišljam o svom životu i da preispitujem svoje vrednosti i ideje vezane za lepotu i o tome kakva sam osoba postala iznutra.
Shvatila sam da su moja gledišta o lepoti bila neprikladna. Znala sam, na primer, da će se moj izgled promeniti. Moje naslovne stranice i moji „isečci“ (moje slike koje sam seckala iz časopisa) veoma brzo su zastareli. Morala sam tako naporno da radim kako bi te fotografije dospele u časopise, a moja agencija je želela da ih izvadim iz svog portfolia u roku od šest meseci zato što je sve već izašlo iz mode! Neprestano sam pokušavala da idem u korak sa modom.
Takođe sam otkrila da je zarađivanje puno novca u mladim godinama odlična stvar, ali sam shvatila da je odgovornost upravljanja tim novcem bila prevelika. To me je takođe navelo da se zapitam zašto ja zapravo privlačim ljude. Kada bih izgledala drugačije ili kada bih se bavila nečim drugim ili imala manje novca, da li bi me moj dečko i dalje voleo takvu kakva jesam?
Sva ova pitanja i sumnje su me proganjale dok sam bila još uvek na vrhu svoje karijere. Shvatila sam površnost svega toga i počela sam da osećam veliku prazninu u sebi. Pošto sam stekla sve što sam mislila da želim, shvatila sam da mi je nešto još uvek nedostajalo. Sav uspeh i pažnja koju sam primala nije ispunio tu prazninu koju sam osećala duboko u sebi.
Šta se to dogodilo? Koji su bili moji prioriteti? Za koga ili za šta sam ja živela?
Došla mi je misao da sam sve ovo vreme gradila svoj život na stvarima koje su nesigurne. Građeno je na mišljenju kulture ili mišljenju mog momka ili na tome koliko sam novca zarađivala ili koliko sam bila popularna. Shvatila sam da gradim svoj život na pesku.
Prisetila sam se perioda iz Indije gde sam odrasla kada se nešto značajno dogodilo u mom životu. „Traganje za ljubavlju na svim pogrešnim mestima,“ kako kaže pesma, mi je zapravo dobro došla kada me je školska drugarica pozvala na koncert u njenoj crkvi. Prihvatila sam zato što su polovina tinejdžerske grupe bili momci, a crkva je bila jako velika, tako da sam znala da to može biti zabavno.
Ipak sam verovala da nema potrebe za Bogom u mom životu. Šta je bila poenta? Moji roditelji su bili usred razvoda. Njihova vera im nije bila od pomoći.
Međutim, dok sam bila na koncertu, pored muzike, čula sam i poruku koja me je dotakla. Na kraju koncerta, muzičari su nam saopštili da imaju neku radosnu vest da podele sa nama. Mislila sam da će nam pričati o svom prvom snimanju ploče ili nešto slično tome. Ali poruka o kojoj su oni govorili zapravo je bila da nas Bog voli.
Oni su govorili o zajedništvu sa Bogom kroz Isusa Hrista. Oni su opisali kako me Bog bezuslovno voli i da je zbog toga poslao Svog jedinog Sina da umre na krstu za moje grehe. Sjajno, pomislila sam, zajedništvo bezuslovne ljubavi! Nije mi bio problem da priznam da sam činila pogrešne stvari u životu, i da nisam bila onakva kakvom je Bog želeo da budem. Muzičari su objasnili da ne moram da zaslužim Božiju naklonost. Mogu jednostavno da primim Božiji dar ljubavi i oproštenja kroz Isusa Hrista.
Te noći sam molila kratku molitvu tražeći od Hrista da mi oprosti i da me promeni. Rekla sam mu da želim da živim za Njega i da Mu služim svojim životom. Pozvala sam Ga da uđe u moj život i da započne zajedništvo sa mnom.
Onda sam tako sedela u Parizu godinama kasnije, razmišljajući o tom posebnom događaju, pitajući se kako sam dospela do te tačke u svom životu gde je život izgubio svoj pravi smisao. Shvatila sam da sam zapostavila svoje zajedništvo sa Bogom i izabrala svoj put. Nije ni čudo da sam se osećala tako praznom! Tako sam zamolila Boga da mi oprosti što sam živela samo za sebe i odobravanje drugih. I rekla sam Mu: „Molim Te promeni me i pokaži mi šta je prava lepota.“
Prva stvar koju mi je Bog pokazao bila je opasnost taštine. Ja sam se već duže vreme borila sa tim. U Americi, 20 milijardi dolara godišnje se troši na kozmetiku; 300 miliona dolara na kozmetičke operacije; 33 milijarde dolara na dijetalne proizvode. To nam ilustruje koliko vremena i novca trošimo na naš fizički izgled. Taština nije lepa.
Povezano sa tim je bila i moja navika da poredim sebe sa izgledom drugih žena. Ljubomora je još jedan problem na kome sam trebala da poradim. Morala sam da naučim da budem sigurna u ono ko i šta sam ja i kakvu me je Bog stvorio, znajući da me On voli bez obzira na to kako ja izgledam ili kako se ponašam.
Nesigurnost nije lepa. To otežava da imaš prijatelje i da budeš prijatelj. Puno očekivanja polažeš u druge da ti daju komplimente i da učine da se ti osećaš lepo.
Šta je lepota? To nije fizički izgled. To je ono što se nalazi unutra, u vašem srcu. Poniznost je lepa, iako nije popularna u mom poslu. Sigurnost i samopoštovanje je lepo. Lično poznavanje Boga donosi lepotu, zato što saznanje da te On voli i prihvata pruža sigurnost i samopoštovanje tvom životu. To ti daje mogućnost da budeš slobodan da prihvatiš i voliš samog sebe kao i svoje nedostatke.
Bez Hristovog oproštenja, naš greh nas čini ružnima iznutra. Nemamo mir. Nikakvi lekovi „zataškavanja“ u čitavom svetu to ne mogu da promene. Bog to vidi, a i drugi će to videti. Samo Hrist može da nas učini lepima u Božijim očima. Prava unutrašnja lepota počinje sa Bogom u središtu naših života koja se širi i spolja.
Mogu vam reći da je Isus Hrist promenio moj život, i nikada neću zažaliti odluku koju sam donela, a to je da ću Njega slediti. Zašto ne biste i vi zamolili Hrista da uđe u vaš život? Isus kaže: „Evo stojim na vratima i kucam. Ako neko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i ješću s njim i on sa mnom“ (Otkrivenje 3:20).
Možete prihvatiti Hrista još sada verom kroz molitvu. Bog poznaje vaše srce i ne mari toliko za vaše reči koliko za stav vašeg srca. Evo molitve nalik onoj koju sam ja molila i koja možda oslikava želju vašeg srca...
"Gospode Isuse, potreban si mi. Hvala Ti što si umro na krstu za moje grehe. Otvaram vrata svoga srca i prihvatam Te kao svog Spasitelja i Gospoda. Hvala Ti što si oprostio moje grehe i dao mi večan život. Preuzmi kontrolu nad mojim životom i načini me osobom kakvom Ti želiš da budem."
Ako ova molitva odražava želje vašeg srca, možete moliti ovu molitvu sada i Hrist će ući u vaš život, kao što je i obećao.
| ► | Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)… |
| ► | Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
2001 © Lora Kraus Kelenberg (Laura Krauss Calenberg). Lora Kelenberg je manekenka u Njujorku. Putovala je poslom u 22 zemlje kao model i nalazila sa na naslovnim stranicama brojnih časopisa, uključujući i „Marie Claire,“ „Cosmopolitan“ i „Brio.“ Pojavljivala se i u mnogim reklamama za „Saks,“Nieman Marcus“ i „Hanes.“ Udata je za Džefa Kelenberga (Jeff Calenberg) koji je takođe profesionalni maneken, i imaju dvoje predivne dece. Fotografije: Majkl Goldman (Michael Goldman), Dejvidu Saksu (David Sacks).
