Dve vrste istine

Je li moguće da hrišćanstvo „važi za tebe, a ne važi za mene“?

Napisao Mark Hansard

Ne tako davno razgovarao sam sa jednim studentom o hrišćanstvu. Momak je bio bistar, pametan i očigledno dobro potkovan u nauci i filozofiji.

„Hrišćanstvo odgovara TEBI, ali nije za MENE“, rekao je. „Mislim da treba verovati u ono što te čini srećnim i ispunjava mirom.“

„Pa, možda si i u pravu“, odgovorio sam. „Nisam ovde da bih te u bilo šta ubeđivao. Predstaviću ti nekoliko ideja da vidim šta misliš. Postoje dve vrste istine. Mišljenje ili preferenca, na primer „Volim sladoled od čokolade“. Neki ljudi ga vole. Neki vole vanilu. Neko studira računovodstvo a neko španski.

Zatim, postoji naučna istina. Na primer, gravitacija funkcioniše bez obzira na to da li u nju veruješ ili ne. Čak i pre nego što smo je otkrili, jabuke su padale na zemlju, zar ne?“

„Da“, složio se.

„Većina ljudi misli da je religija na istom nivou kao MIŠLJENJE. Kao omiljena vrsta čokolade. Ali Biblija nam ukazuje na to da je više poput ZAKONA GRAVITACIJE. Istinita je, bez obzira na to da li veruješ ili ne.“

E sad, pitanje da li je Biblija istinita ili ne jer sasvim drugo pitanje. Ali ideja je sledeća: Biblija kaže da nas je greh odvojio od Boga i da je jedini način da se to reši Isus Hristos.

Možeš verovati u šta god želiš“, rekao sam. „Nisam ovde da bih te na silu ubedio... Ali ako si ti u pravu a ja grešim, nisam izgubio ništa. Kad umrem, pretvoriću se u prah. Ali ako sam ja u pravu, ti bi mogao provesti čitavu večnost odvojen od Boga. Zar to nije vredno razmatranja?“

I zamislio se.

Većina ljudi smatra da je ideja o hrišćanstvu kao jedinom putu do raja odvratna. I ne krivim ih. Zvuči arogantno. Uostalom, neki hrišćani i JESU arogantni. Ali mislim da većinu odbija jednostavan nesporazum. Kada je Isus rekao „Ja sam put, istina i život“, nije se hvalisao i mislio „Ja sam najbolji i pustiću u raj samo one koji slede moj put.“

Umesto toga, mislio je više u stilu „Ima samo jedan put preko Grand Kanjona. Ne može se preskočiti, opkoračiti ili preći kolima. Mora se ići helikopterom.“ Priroda problema je takva da postoji samo jedno rešenje.

Zbog greha nam je nemoguće da priđemo Bogu. Ako pokušamo da zaradimo Božje prihvatanje „dobrim životom“, zaglavićemo se. Ako pokušamo da budemo religiozni, nećemo daleko stići. Međutim, Bog može stići do nas. Isus Hristos je došao da bi nam bilo oprošteno, da bismo imali odnos sa njim. Možemo pokušati da stignemo do Boga dobrim delima ili verskim naporima, ali Isus je rekao da nam to neće pomoći.

Isus nije samo rekao: „Niko ne dolazi Ocu nego kroz mene“, već i „Ko god čuje moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život i neće biti osuđen; prešao je iz smrti u život.“ Da je bilo drugih ljudi koji su bili Bog, bilo bi i drugih puteva do neba! Ali Isus je jedina osoba u istoriji koja ispunjava ovaj uslov!