Naučnik daje dokaze koji upućuju na Boga  (1:45)

Vidi članak: Ima li Boga?

Dr. Francis Collins, direktor Projekta ljudskog genoma. Upotrebljeno dozvolom Veritas Foruma (www.Veritas.org).

Video transkript:

Pretpostavimo da je gravitaciona konstanta bila tek malo slabija nego što jeste.

Pa, neverovatno, ali da je bila samo jednu desetinu do jedne četrnaestine slabija od njene aktuelne vrednost, onda posle Velikog praska ne bi bilo dovoljne gravitacione sile da potakne sjedinjavanje zvezda, galaksija, planeta i nas. Bio bi ovo beskrajno difuzan, sterilan svemir bez mogućnosti bilo čega nalik životu.

Da je gravitaciona konstanta bila samo malo jača, onda bi se sve malo prerano skupilo i nakon Velikog praska bi usledilo Veliko drobljenje. Bilo bi ružno, jer je nama, naravno, bilo potrebno vreme da bi se pojavio život. A to vreme onda ne bi bilo ponuđeno.

Dakle, ovde imate zaista zanimljivu okolnost gde ova konstanta, koja je mogla imati skoro svaku vrednost koju ste mogli zamisliti, slučajno ima tačnu vrednost, uz zaista vrlo finu toleranciju, koja omogućava život.

I to je samo jedna od oko petnaest konstanti, od kojih bi svi, ako bi ih imalo promenili, rezultirali univerzumom koji nije sposoban da održi bilo kakav oblik života. Ja ne pričam samo o životu kojeg mi poznajemo, nego o bilo čemu što uključuje složenost.

I čini se da je to duboki izazov za striktnog ateistu. Ipak postoji izlaz iz toga. Pa da vam kažem šta je izlaz.

U osnovi vi ovde imate dve opcije. Pre svega, ne možete reći da je ovo samo slučajnost. Previše je nezamislivo da je to samo slučajnost. Dakle, ili postoji beskonačna serija paralelnih univerzuma koje ne možemo izmeriti, koja imaju različite vrednosti konstanti i naravno mi moramo da živimo u onom jednom gde je moguć život, ili mi ne bismo bili ovde i vodili ovaj razgovor.

Ili, morate reći da su oni zapravo bili namenski postavljeni. Sada, koja od ovih zaključaka zahteva više vere?