TRAŽI
istraživanje pitanja
o životu i Bogu
o životu i Bogu
TRAŽI
Napisao Denis Rejni (Dennis Rainey)
Jednom prilikom je neka žena podelila sa mnom njeno shvatanje braka:
„To je kao da posmatram pustinju kroz dvogled. Gde god da pogledam vidim rasuta tela u različitim fazama smrti i umiranja – razvod, izolacija, zloupotrebljavajući nasilni i propali odnosi, sve vrste pustošenja. Videvši sve ovo postavljam sebi pitanje, Zašto bih želela da započnem to putovanje?“
Mnogi studenti danas postavljaju to isto pitanje. Iako duboko u sebi oni čeznu za sigurnošću i radošću doživotnog zajedništva, oni se plaše braka. Jedna nova nevesta je rekla u "Njuzvik" članku: „Posmatrala sam kako se brak mojih roditelja raspada, i nisam znala da li bih ja mogla jedan brak da očuvam."1
Ni jedna generacija zrela za stupanje u brak do sada nije nosila toliki teret vezan za raspad porodice. U Americi više od milion dece svake godine doživi raspad svoje porodice.2
Veliki broj studenata se seća ovakvih iskustava:
Meri: Jednog popodneva se vratila kući iz škole i srela svog oca koji je izlazio iz kuće sa koferom u ruci. On je napuštao porodicu. „Vratiću se da te obiđem, dušo,“ rekao je. Merin otac ju je poljubio u glavu i otišao. Od tada ga više nije videla.
Robert: Njegovi roditelji su se razveli kada je imao pet godina. Živeo je sa majkom koja se tri puta udavala i previše pije. Njegov prvi očuh ga je jednom prilikom prebio kada je Robert prosuo Koka-kolu u kolima.
Keri: Njeni roditelji su još uvek u braku, ali su apsolutno usredsređeni na svoje unosne karijere. Njeni otac i majka su jako retko prisustvovali njenim koncertima orkestra dok je pohađala srednju školu, a sada kada je otišla od kuće na koledž, jako retko razgovara sa njima. Kada porodica i komunicira, to je obično preko mejla ili poruka na njihovim telefonskim sekretaricama.
Filip: Jedne večeri, dok je bio u srednjoj školi, Filipa su probudili zvuci njegovih roditelja koji se svađaju. Čuo je lomljavu i vrisak. Filip je zatekao svoju majku u kuhinji koja je krvarila zbog uboda nožem. Filip je pozvao policiju i oni su uhapsili njegovog oca. Filip, njegova mama, i dve mlađe sestre otišli su da žive u jednom skloništu. On ne zna gde mu otac živi.
Verovatno poznajete ljude kao što su Meri, Robert, Keri i Filip. Vaše lično iskustvo je možda slično njihovom ili čak i gore. Možda je vaš dom ključao konfliktima, nejedinstvom i nemirima. Kao rezultat toga, možda ste dosta razmišljali o tome da li uopšte treba da stupite u brak - ne želite da završite u nekoj vezi ispunjenoj bolom i razočarenjem, i izazovete emotivni zemljotres u životu vaše dece. Dopada vam se ideja da delite život sa nekim ko vas voli, ali ako ste iskreni, brak je prilično zastrašujuć. Možda se pitate: „Da li ću ikada moći da prevaziđem štetu koju mi je moja porodica nanela? Da li ću biti u mogućnosti da iskusim srećan i zdrav brak i porodicu?“
Odgovor je jasno nedvosmisleno „da“
Radim sa jednom organizacijom koja pomaže porodicama i videla sam uspeh hiljade brakova koji su delovali beznadežno. Bog ima načina da slomljeni ljudi iskuse potpune veze. Više o tome reći ću kasnije.
Uz sve probleme i bol, zašto ljudi i dalje žele da stupe u brak? Iako brak u poslednje vreme ima tako negativan publicitet, šetnja do oltara je i dalje jako popularna aktivnost. Nedavna anketa Luis Herisa (Louis Harris) pokazuje da 96% studenata na fakultetu želi da stupi u brak ili je već u braku. Devedeset i sedam procenata se složilo sa izjavom – „Imati bliske porodične odnose je ključ za sreću.“3
Dakle, iako je svaka četvrta odrasla osoba u Americi od osamnaest godina ili starija već razvedena,4 mogućnost da se može imati dobar, trajan brak navodi gotovo svakoga da bude voljan da pokuša. Zašto je uopšte brak tako primamljiv?
Istina je u tome da niko ne želi da bude sam. Iako želimo da naglasimo koliko je važno da „živimo kako mi želimo" i insistiramo na pravima pojedinca, svi mi čeznemo za sigurnošću i toplinom intimnog zajedništva sa nekim ko je lud za nama. Možda ćemo reći da „hoćemo biti sami“ i želimo „malo prostora,“ ali naša jača želja je da podelimo malo prostora sa nekim ko nas voli.
Iako je seksualna privlačnost važan deo naše želje za intimnošću, ova čežnja da sa nekom osobom budemo duboko povezani nije samo u seksu. Ova žarka želja da nas neko poznaje i ceni je način na koji smo prvobitno i stvoreni.
Zašto onda tako puno ljudi, koji žele i imaju potrebu da budu bliski sa nekim, završavaju razvedeni, često ispunjeni gnevom i razočarenjem? Mnogi koji stupe u brak pokušavaju da postignu snažnu, trajnu povezanost zasnovanu pre svega na emocijama. U većini brakova ljubav i prihvaćenost se nastavljaju dok god ona druga osoba ispunjava određeni nivo očekivanja. Ako su osećanja topla, muž i žena mogu da uživaju u društvu jedan drugoga, da prelaze preko nekih osobina svog partnera koja ih uznemirava ili nervira, da komuniciraju na prihvatljiv način, i dalje pokazujući naklonjenost.
Međutim, kada se osećanja ohlade, jedno ili oboje shvataju da više nemaju nikakve rezerve niti sposobnosti da vole jednu tako očigledno nesavršenu osobu. Sada potrebe više nisu podmirene, što izaziva bol, koja dovodi do odbrambenog stava, čime se umanjuje pozitivna komunikacija, što uvećava nesporazume, koji izazivaju svađu, a to podstiče gnev i gorčinu. Ako praštanje i izmirenje ne prekine ovu spiralu koja vuče na dole, mogućnost da vole jedan drugog je paralisana.
Ovaj šablon u gotovo svim odnosima se može izbeći na neko vreme dok god one teške teme koje izazivaju sebičnost ne postoje ili su prikrivene. Međutim pre ili kasnije izbija realnost. Uprkos najboljim namerama nekog para, oni vremenom shvataju da dve nezavisne osobe ne mogu istovremeno imati podmirene potrebe u svakom trenutku.
Da bi neki brak bio uspešan, potreban je timski rad i obe osobe moraju da se odreknu mnogih svojih ličnih želja. Samopožrtvovanost mora da zameni sebičnost. Ponekad je neka osoba u braku dosta dobra u ovome, ali će vremenom i njenom strpljenju doći kraj. Samopožrtvovanost nije u našoj prirodi; sebičnost jeste. Zašto je to tako?
Kada bismo živeli u svetu u kome su ljudi savršeni, tada bi i njihovi brakovi išli u korak tome u potpunoj harmoniji, baš kao što je Bog i želeo da brak funkcioniše od samog početka. Ali mi ne živimo u savršenom svetu. Iskreno rečeno, svi mi smo pod uticajem naše sklonosti ka sebičnosti i „grehu.“ Šta je greh? Mi često biramo da učinimo ono što je pogrešno a ne ono što je ispravno. Možemo biti sebični, zli, nanositi šetetu, ogorčeni, arogantni, nevoljni da praštamo, i tako dalje. Nije ni čudo što muževi i žene vode borbu oko toga da se slože.
Stav u vezi koji kaže, „želim moje potrebe da budu podmirene,“ slama neophodan duh saradnje. Taj negativni ciklus počinje i nastavlja se sve dok se intimnost ne izgubi, a brak počne da se raspada.
Budimo iskreni, svima nam je potrebna pomoć - neka unutrašnja snaga koja nam pruža mogućnost da volimo neku drugu osobu onako kako moramo ako želimo da brak ima ikakvih šansi.
Naše sebično, grešno ponašanje ne samo da razdvaja muža i ženu, već nas razdvaja i od Boga – naš najveći izvor pomoći. Kao Začetnik i Kreator braka, On zna kako odnosi funkcionišu. On pre svega želi od nas da imamo zajedništvo sa Njim, a zatim da od Njega tražimo vođstvo.
Ne samo da nam Bog pomaže u problemima i izazovima sa kojima se svakodnevno suočavamo, već nam takođe nudi isceljenje ožiljaka i rana koje smo prikupili u prošlosti. Na primer, On nam pruža potpuno oproštenje i očišćenje od pogrešnih odluka koje smo možda u mladosti donosili u nekom odnosu sa osobom suprotnog pola. Bog nas voli i želi da uživamo u privilegijama koje imamo kao Njegova deca, što podrazumeva i Njegovu pomoć u našem braku.
Želeo bih ovo da ilustrujem sa dva primera koja opisuju tipičnog muža i ženu. U prvom primeru, naš par (nazvaćemo ih Džon i Liza) ne priznaju nikakvo dinamično učešće Boga u njihovim životima. U drugom primeru, Džon i Liza imaju mnogo više od zajedništva jedno sa drugim, oni takođe imaju zajedništvo sa Isusom Hristom.
Subota je ujutro i Džon želi da igra golf sa svojim drugovima. Izvlači se iz kreveta i kaže Lizi da odlazi i da se neće vraćati pre četiri sata posle podne. Liza se žali: „Obećao si da ćemo moći ići danas na piknik!“
„Nikada to nisam rekao,“ kaže Džon, već povišenog tona. „Osim toga, nisam igrao golf već dve nedelje. Predivan je dan. Ja odlazim.“ Izlazeći napolje Džon je zalupio vratima.
Liza se oseća ukorenom i pošto je prolila nekoliko suza, prolazi ljutito kroz stan udarajući nogama o pod i baca jastuke preko sobe na kauč.
„Pokazaću ja tebi, mamlaze,“ povikala je. Poziva prijateljicu i dogovara se da izađu na ručak i odu negde u kupovinu. U tržnom centru Liza kupuje novu odeću vrednu 300$ – bila joj je potrebna nova garderoba, ali time što je kupila i neke „dodatne“ stvari znala je da će Džon poludeti. Njihova kreditna kartica gotovo da je dostigla maksimum.
U međuvremenu, Džon završava svoju partiju golfa. Odlazi sa svojim drugovima na jedno piće u kafiću golf kluba. Jedno piće ubrzo vodi do drugog. Džon primećuje koliko je konobarica privlačna. Dok je ta mlada dama davala Džonu njegovo piće, on joj šapuće na uho neke laskave reči. Žena reaguje kao da je uvređena, ali njen osmeh nagoveštava Džonu da je zaradio nekoliko poena kod nje. Kada se sledeći put vratila, on primećuje broj njenog telefona zapisanog na salveti koja se nalazila ispod njegove čaše. Džon gura salvetu u svoj džep.
Džon ulazi u kuću u pet sati posle podne, blago se teturajući. Liza gleda televiziju veoma pojačanog zvuka. On primećuje gomilu kutija na kauču. Ljutito gasi televizor i pokazuje na kutije. Liza ga psuje i odlazi u spavaću sobu, zalupivši vratima iza sebe. Svađaju se do kasno u noć. Džon na kraju spava u gostinjskoj sobi.
Subota je ujutro i Džon želi da igra golf sa svojim drugovima. Izvlači se iz kreveta i kaže Lizi da odlazi i da se neće vraćati pre četiri sata posle podne. Liza je iznenađena i kaže: „Mislila sam da idemo danas na piknik!“
„Oh, zar ne možemo da idemo sutra?“ kaže Džon, već povišenog tona. „Osim toga, nisam igrao golf već dve nedelje. Tako je divan dan. Ja odlazim!“ Dok je izlazio Džon je prilično jako zatvorio vrata za sobom.
Liza se oseća ukorenom i pošto je prolila nekoliko suza, prolazi ljutito kroz stan udarajući nogama o pod i baca jastuke preko sobe na kauč.
„Mamlaze jedan!“ povikala je, želeći Džonu da kaže u lice koliko je ljuta.
Liza odlučuje da se prošeta, i dok je prolazila parkom, njena povređenost i bes se stišavaju. Na putu do kuće ona je već u stanju da se moli. "Dragi Isuse, ja sam zaista besna na Džona i mislim da je bio sebičan. Molim te mi pomozi da ne budem i ja sebična, i da moj bes ne bude nekontrolisan."
Liza odlučuje da ode u šetnju, i dok je prošla kroz park, njena bol i ljutnja su se već stišale. Dok se vraćala kući mogla je da se moli: „Dragi Isuse, ja sam stvarno besna na Džona i mislim da je sebično postupio. Molim te pomozi mi da ne budem i ja sebična i da ne dozvolim da moj gnev izbegne kontroli.“
Liza odlučuje da pozove drugaricu i dogovaraju se da izađu na jedan rani ručak i odu u kratku kupovinu. Dok je bila u tržnom centru, Liza kupuje novu garderobu.
U međuvremenu, Džon završava svoju partiju golfa. On i njegovi drugovi svratili su na sendvič i piće u restoranu kluba. Džon zapaža koliko je lepa devojka za kasom, ali joj se samo prijateljski osmehuje i vraća se nazad svojim drugovima. Ranije tog jutra Džon je smatrao kako je Liza baš jadikovala i pritiskala ga – nepravedno želeći da ga spreči da se lepo provede sa svojim drugovima. Međutim, sada se Džon oseća krivim zbog toga kako se poneo prema njoj. Više ne uživa.
„Hej društvo,“ javlja se Džon, „završiću za danas i idem kući. Moram da provedem neko vreme sa Lizom.“ Dvojica prijatelja su počeli da ga zadirkuju, ali Džon je ostao pri svojoj odluci.
Kada je Liza stigla kući oko jedan sat posle podne, bila je iznenađena kada je zatekla Džona kako sedi za kuhinjskim stolom. Primetila je da je korpa za piknik izvađena i do pola napunjena hranom i pićem.
„Šta radiš kući tako rano?“ ona ga je pitala, glasom još uvek punim bola.
„Žao mi je što sam se onak ponašao jutros,“ kaže Džon. „Želeo sam da igram golf i nisam mario za tvoje potrebe. Pretpostavljam da sam bio malo sebičan. Da li mi opraštaš?“
Liza se ugrizla za usnu. Ona je i dalje povređena, ali Džon deluje kao da mu je stvarno žao. A i prilično je neverovatno to što je partiju golfa završio tako rano. „Da, opraštam ti,“ rekla je tiho Liza.
Dok su se grlili, Džon reče: „Da li bismo mogli da počnemo ovaj dan iz početka? Vratio sam se ranije kući misleći da bismo još uvek mogli da odemo na onaj piknik? Da li želiš da idemo?“
Liza se odupire iskušenju da se duri i natera Džona da „ispašta.“ Umesto toga ona se nasmešila i klimnula glavom.
Čitav dan je promenio tok događaja za Džona i Lizu. Oboje su bili očišćeni od gneva. Njihov odnos je sada svež kao zemlja posle prolećne kiše. Isus je radio u životu i jednog i drugog, pokazujući im prvo kako da žive a zatim im dajući snagu da se odreknu sebe i da oproste – dve radnje od suštinskog značaja za ljubav, ali jako teško izvodljive u kontinuitetu i iskrenosti bez pomoći.
Naravno ova dva scenarija nude samo površinski pogled na komplikovanu međuljudsku situaciju, ali ipak dobro ilustruju zašto Božije prisustvo u životu muža, žene i njihovog braka čini tako veliku razliku. Hrišćanska vera nije jednostavna zbirka principa i pravila – to je živo, konstantno zajedništvo sa Bogom kroz koje primamo vođstvo i silu da živimo životom onako kako je on osmišljen da ga živimo.
Bog je veoma jasan u Bibliji kada govori o destruktivnosti razvoda, o potrebi da ponizno razmotrimo potrebe druge osobe više nego svoje, o tome da budemo iskreni jedni sa drugima, o izbegavanju seksualnog nemorala, i još mnogo čemu. Ali samim tim što nam je rečeno šta da radimo ne znači da ćemo biti voljni to i da uradimo. Njegovo vođstvo se često razlikuje od onoga što želimo da uradimo (na primer, reći svom supružniku istinu u trenutku kada nam se čini da je laž mnogo korisnija). Međutim, iznova i iznova parovi otkrivaju koliko je Bog mudar, i kako je pametno pouzdati se i slediti Njegov nacrt za izgradnju odnosa.
Na primer, Bog i dalje kaže da brak mora da predhodi seksualnoj intimnosti. Ipak u našoj kulturi 64% anketiranih studenata sa fakulteta se složilo oko izjave da je "Živeti zajedno kao par pre braka je dobra ideja.5 Mnogi od ovih studenata su posmatrali brak svojih roditelja koji se raspao pa zato smatraju da „isprobavanje“ odnosa zvuči kao dobra ideja.
Zašto onda Bog stavlja brak pre seksualnih odnosa? Zato što On želi za nas da doživimo trajnu intimnost koja će nas ispunjavati. Kako dvoje ljudi može da se oseća dovoljno sigurno da bi bili potpuno ranjivi – što je uslov za duboku intimnost - u takvoj sredini gde bilo koja od te dve osobe može da ode u bilo kom trenutku? Istraživanja pokazuju da je stepen razvoda zapravo veći među onima koji su prvo živeli zajedno pa se tek posle venčali.6 Božija mudrost je nepogrešiva, uvek je u pravu. Božija uputstva uvek dolaze od Njegove brižne, zaštitničke ljubavi koju ima prema nama.
Međutim, Bog ne želi da bude samo bračni savetnik, deleći savete u našim životima. On želi da Ga mi poznajemo, da imamo zajedništvo sa Njim, i da Mu verujemo. Da bismo verno voleli nekog drugog, On kaže da pre svega moramo da doživimo Njegovu bezuslovnu, vernu ljubav prema nama.
Podstaknut Njegovom ljubavlju za nas, Bog je učinio nešto izuzetno umesto nas. Govorili smo o tome kako nas naša sebičnost odvaja jedne od drugih, a posebno nas odvaja od Boga koji je svet i savršen. Biblija kaže „bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim."7 Ni jedna količina dobrih dela niti truda sa naše strane ne može da izbriše naš greh pred Božijim očima. Šta više, postoji kazna za naš greh... smrt. To znači večnu razdvojenost od Boga, čak i posle našeg zemaljskog života. A mi ne možemo ništa da učinimo da bismo to popravili. Njegova merila zahtevaju savršenstvo, a mi nismo ni blizu toga. Ipak, Božija pravda je propraćena Njegovom ogromnom ljubavlju prema nama – pokazanom kroz rešenje koje je On pružio.
Isus Hrist, koji je Bog u ljudskom obliku, došao je da plati kaznu smrti za naše grehe. Isus je takođe došao da nas pouči Božijim putevima i da nam pruži život pun smisla. Međutim, On je rekao da je pre svega Njegov cilj dolaska u obličju čoveka bio da umre umesto nas. On je u potpunosti platio sve naše grehe – moje grehe, tvoje, grehe čitavog sveta - kada je visio na krstu (Rimski način pogubljenja), da bi nama bilo oprošteno. Pošto je bio u grobu tri dana, Isus se u fizičkom obliku vratio u život. Mnogi očevici su nastavili da govore čitavom svetu o Njemu i o životu koji nam Bog nudi.
Nije na nama da se trudimo da nas Bog prihvati. On nam nudi zajedništvo sa Njim kao besplatan dar. Na nama je da odlučimo da li želimo da primimo Njegovo oproštenje i započnemo zajedništvo sa Njim. Isus je rekao: „Ja sam put, istina i život; niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene."8 On želi da uđe u naše živote, ali opet, to je odluka pojedinca koju svako mora doneti za sebe. Ako je brak značajna odluka, ovo je onda još značajnije. Da li želite da imate večno zajedništvo sa Bogom i da Mu dozvolite da ima uticaja u vašem životu? Da li želite da vas vodi Njegova mudrost i podržava Njegova snaga?
Ako želite, možete Ga pozvati u svoj život još ovog časa. Baš kao što ni jedan par nije u braku sve dok se javno ne obaveže svojim "da," tako je i započinjanje zajedništva sa Bogom svestan čin volje. Isus je rekao: „Evo, stojim na vratima [vašeg srca] i kucam. Ako neko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću knjemu."9 Ali Biblija kaže: “A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu Božija deca.”10
Da li želite lično da upoznate Božiju ljubav i pozovete Ga u svoje srce? Ovo može biti način kako da Mu to iskažete rečima: "Gospode Isuse, želim Te u svom životu. Želim da me Ti vodiš, i da mi oprostiš sve moje grehe. Hvala Ti što si platio za moje grehe na krstu. Molim Te sada da uđeš u moj život. Hvala Ti za obećanje da ćeš ući u moj život, ako Ti otvorim vrata, što upravo sada i činim. Hvala Ti što sada mogu stvarno da počnem da Te upoznajem. Amin.“
Ako ste iskreno molili ovu molitvu, onda ste započeli zajedništvo sa Bogom. Kakav uticaj sada može ovo imati na vaš brak? Pošto sada znate zašto propadaju brakovi, sada ste u stanju da zamolite za Božije vođstvo, za Njegovu mudrost i sposobnost da volite svog supružnika. Možete imati brak pun ljubavi. Kao i svi muževi i žene, pravićete mnoge greške i ponekad ćete morati da date sve od sebe da biste imali odličan brak. Međutim, dok se budete oslanjali na Njega, Bog će vam dati snagu i viziju potrebnu da biste voleli svog bračnog druga na jedan nesebičan način pun praštanja kako biste imali bolji, trajan brak.
| ► | Upravo sam zamolio/la Isusa da uđe u moj život (slede korisne informacije)… |
| ► | Možda bih voleo/la da pozovem Isusa u svoj život, molim vas da mi ovo bolje objasnite… |
| ► | Imam pitanje ili komentar… |
Denis Rejni je direktor "Porodični život"-a koji je ogranak " Campus Crusade for Christ"-a. On je takođe autor i voditelj radio programa Porodični život danas.“ On i njegova žena, Barbara, imaju šestoro dece.
(1) Kendal Hamilton (Kendall Hamilton) i Pet Vingert (Pat Wingert), „Ka oltaru,“ Njuzvik, 20. juli 1998. str. 54. (2) Džon Dž. Diđulio mlađi (John J. DiIulio, Jr.), „Smrtonosni razvod,“ Nešonal Rivju, 7. april 97. (3) „Generacija 2001: Anketa prvog fakulteta završne klase novog milenijuma,“ sprovedena 1997-1998. koju je vodio Luis Heris i saradnici za severozapadnu zajedničku osiguravajuću kompaniju životnog osiguranja, 720 E. Viskonsin Avenija, Milvoki, WI 53202, str. 8, 11. (4) Diđulio mlađi, „Smrtonosni razvod.“ (5) Generacija 2001: Anketa, str. 11. (6) Šervert H. Frejzier (Shervert H. Frazier), Psihotrendovi (Nju Jork: Simon i Šuster, 1994), str. 106 (7) Isaija 59:2 (8) Evanđelje po Jovanu 14:6 (9) Otkrivenje 3:20 (10) Evanđelje po Jovanu 1:12
